Iako njegovo ime nije na glasačkom listiću, dosadašnji učinak predsednika Džoa Bajdena jeste predmet glasanja. I bez obzira na to šta će se dogoditi na izborima na sredini njegovog mandata, predsednika SAD čekaju velike promene.
U javnosti, Bajden je bio optimista do kraja, govoreći zvaničnicima Demokratske partije na veče uoči izbora - "priredićemo žestoko iznenađenje". Privatno, međutim, njegovi savetnici iz Bele kuće sastavljali su planove za slučaj da republikanci preuzmu kontrolu nad jednim, ili oba doma Kongresa - što je scenario za koji Bajden kaže da bi mu "otežao život."
Bez obzira na rezultat izbora, odluke birača će promeniti prioritete Bajdenove Bele kuće posle ambiciozne prve dve godine.
Predsednik, koji se na dan izbora uključivao u radio programe namenjene pretežno crnačkoj publici pozivajući slušaoce da izađu i glasaju, planira da provede izbornu noć u Beloj kući, gledajući rezultate sa svojim savetnicima. Njegova sekretarka za štampu Karin Žan-Pjer rekla je da će se predsednik obratiti naciji u sredu o rezultatima, koji skoro sigurno u tom trenutku neće biti konačni.
Predsednik je prošle nedelje apelovao na Amerikance da budu "strpljivi" dok se broje glasovi i da izbegnu umešanost u teorije zavere, što je poruka koju će verovatno ponoviti u sredu.
U svoje prve dve godine, Bajden je izdejstvovao usvajanje nekoliko velikih zakona za pomoć pogođenim pandemijom koronavirusa, obnovu infrastrukture, rešavanje problema klimatskih promena i jačanje američke konkurentnosti u tržišnoj utakmici sa Kinom - a svi ti zakoni su usvojeni sa izuzetno tankom većinom. Njegovi savetnici kažu da će se sada posvetiti primeni usvojenih zakona i nastavku efektivne uprave - možda pod intenzivnim nadzorom Republikanske stranke - u još napetijoj političkoj atmosferi, i da će nastojati da ojača položaj svoje stranke uoči narednih predsedničkih izbora.
Ukoliko republikanci osvoje kontrolu nad Kongresom, Bajdenovi saradnici se spremaju za borbu da se nastavi finansiranje vlade i ispune njene finansijske obaveze, da se nastavi pružanje pomoći Ukrajini i spreči poništavanje glavnih zakona usvojenih pod Bajdenom. Pobede republikanaca bi mogle da dovedu u Kongres niz kandidata koje je Bajden opisao kao pretnju demokratiji zbog odbijanja da priznaju rezultate predsedničke trke 2020. godine, čime će se ograničiti potencijalni prostor za saradnju i stvoriti novi izazovi pre trke 2024.
Bajdenova administracija se mesecima priprema za brojne istrage ukoliko republikanci osvoje jedan ili oba doma Kongresa, smišljajući pravne i medijske strategije da se odgovori na istrage koje bi mogle da se odnose na pitanja od američkog haotičnog vojnog povlačenja iz Avganistana do poslovanja njegovog sina Hantera Bajdena.
Ako republikanci preuzmu vlast, istoričar univerziteta Prinston Džulijan Zelizer kaže da istorija pokazuje da bi za Bajdena bilo veoma efikasno da se "koncentriše na njihov ekstremizam, i njihovu novu moć okrene protiv njih."
Savetnici Bele kuće pažljivo prate inicijative desnice da se pokrenu istrage pa čak i proces opoziva protiv Bajdena. Dok su obećali da će sarađivati u svemu što vide kao legitiman nadzor rada vlade, rešeni su da republikanci plate političku cenu u slučaju da prekorače svoja ovlašćenja, i pokušaće da prikažu republikance kao stranku koja je fokusirana na istrage, umesto na najvažnije aspekte života Amerikanaca.
79-godišnji Bajden je ponovio da planira da se kandiduje za reizbor. Moraće da donese odluku uskoro i možda se ponovo suoči sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, koji je nagovestio da bi 15. novembra mogao da objavi sopstvenu kandidaturu.
Loš ishod kongresnih izbora ne znači da predsednik neće biti ponovo izabran - istorijski gledano aktuelni predsednici imaju znatno veće šanse da osvoje još jedan mandat. Međutim, Zelizer ističe da su čak i predsednici koji uspeju da izbegnu velike gubitke i zadrže svoju većinu u Kongresu bili primorani da promene kurs u ostatku svog mandata.
“Efikasni predsednici postave kao prioritet da brane ono što su već postigli", kaže istoričar. "A kada dođe izbora, vaš učinak, makar i ako ne bude uvećan posle kongresnih izbora, izgleda dobro. Ono što ne želite je da to što ste postigli bude poništeno, da ne možete da ga primenite, i onda vaš protivnik 2024. dođe i kaže - vidite, to što je uradio je bilo strahovito neefikasno."
U prećutnom priznanju da su mu ambicije smanjene, u poruci biračima na kongresnim izborima Bajden se uglavnom fokusirao na isticanje svojih dostignuća i na upozorenja šta bi moglo da se dogodi ako republikanci povrate vlast. Neki od njegovih ciljeva iz 2020 - kao što su proširenje programa besplatnih obdaništa i besplatne dve godine na državnim koledžima - jedva da su pomenuti u njegovim govorima.
U malo verovatnom slučaju da demokrate povećaju svoju tanku većinu u Kongresu, Bajden je nagovesetio da bi mu ciljevi bili usvajanje zabrane poluautomatskog oružja, reforma glasačkog sistema i zakon kojim bi se na nacionalnom nivou zaštitilo pravo na abortus.
Na pitanje zašto Bajden nije izneo više detalja o tome šta se nada da će postići u naredne dve godine, Žan-Pjer je rekla: "Zašto da samo ne kažemo zemlji šta smo već uradili? Zašto da to ne iznesemo? "
Predsednikovi savetnici ukazuju na prepreke sa kojima su se demokrate suočile ove godine, kada se inflacija iskombinovala sa istorijskim trendovima koji su nepovoljni za partiju koja kontroliše Belu kuću. Oni tvrde da je Bajdenova agenda i dalje popularna kod birača, i da su je prigrlili, a ne odbacili, kandidati njegove stranke, za razliku od 2010. godine, kada su demokrate bežale od nepopularnosti Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti - Obamakera - i izgubili 63 mesta u Predstavničkom domu i šest u Senatu.
Republikanci pod Trampom su izgubili 40 mesta u Predstavničkom domu ali su dobili dva mesta u Senatu 2018, a demokrate pod Bilom Klintonom su izgubile 52 mesta u Predstavničkom domu i osam mesta u Senatu 1994.
Bajdenovi saradnici počeli su da razmatraju polja gde postoji potencijal za dvostranačku saradnju, koja bi takođe mogla da im donesu korist 2024. ukoliko republikanci odluče da ih blokiraju, kao što je briga o veteranima i smanjenje cene insulina za sve Amerikance. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i klimi koji su demokrate usvojile u avgustu ograničio je cenu insulina na 35 dolara mesečno za starije građane.
Sedrik Ričmond, bivši kongresmen iz Luizijane i bivši Bajdenov savetnik, koji je sada visoki savetnik Demokratskog nacionalnog komiteta, kaže da će se Bajden fokusirati na oblasti dvostranačke saradnje u drugoj polovini svog prvog mandata.
“Bez obzira na to ko je u Kongresu, on će pokušati da ostvari svoje ciljeve", ocenjuje Ričmond. Ukazao je na Bajdenovu sposobnost da izdejstvuje usvajanje zakona o infrastrukturi i zakona o većoj zdravstvenoj zaštiti veterana kao polja gde je "pridobio neke republikance, i zato će nastaviti da radi to što radi - daje sve od sebe da postigne rezultate."
