Demokrate trenutno imaju većinu u oba doma Kongresa, kao i predsednika, ali možda neće još dugo imati toliko konsolidovanu vlast. Na izborima 8. novembra bira se ceo Predstavnički dom i trećina Senata.
Naime, ima izgleda da na kongresnim izborima 8. novembra republikanci ponovo osvoje većinu u Predstavničkom domu Kongresa, jer igraju na kartu ekonomije - što je tema koja trenutno najviše frustrira birače. Demokrate, sa druge strane, svoju kampanju baziraju na pitanjima kao što je abortus, što je dospelo u centar pažnje nakon što je Vrhovni sud letos ukinuo univerzalnu zaštitu prava na prekid trudnoće.
Kada je reč o Senatu, gde demokrate i republikanci imaju po 50 mesta, situacija nije toliko jasna. Republikanci žele da preuzmu i Senat, ali su trke sa demokratama, u pojedinim državama u kojima senatori idu na reizbor, veoma tesne.
Šta se dešava ako republikanci preuzmu Predstavnički dom?
Demokrate, koje vodi Nensi Pelosi, imaju većinu od 2018. godine, kada su pobedili na kongresnim izborima za vreme mandata Donalda Trampa. Republikancima je potrebno samo pet mesta da bi preuzeli većinu od demokrata, a izbori se dešavaju u nekoliko desetina distrikta u različitim državama.
Istorijski gledano, republikanci imaju razloga za optimizam. Obično stranka koja ima predsednika na vlasti, izgubi kongresne izbore u njegovom prvom mandatu. Ako republikanci preuzmu donji dom, imenovaće i novog predsedavajućeg koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023. Oni će odlučivati o odborima i o kojim će se zakonskim predlozima raspravljati.
Kako će izgledati republikanski Predstavički dom?
Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti već je predstavio program "Posvećenost Americi", sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije, bezbednosti granica koje će Republikanska stranka predložiti ako preuzme većinu.
Povratak republikanske većine bila bi i pobeda za Donalda Trampa, kojeg su demokrate u Predstavničkom domu označile odgovornim za nasilje na Kapitolu 6. januara 2021. Većina republinakaca za koje se očekuje da se naredne godine vrate u Kongres, su Trampovi lojalisti i prate njegov politički stil.
Među njima je i Mardžori Tejlor Grin iz Džordžije, koju su demokrate uklonile iz pojedinih odbora zbog ekstremne retorike, a sada bi mogla da se vrati kao prominentna članica nove većine.
Šta će to značiti za Bajdena?
Politički prioriteti demokrata, poput prava na abortus, klimatskih promena i pooštravanja propisa o nošenju oružja, bili bi skrajnuti, a agenda predsednika Bajdena bila bi praktično mrtva u preostale dve godine njegovog mandata.
Međutim, budući da ništa ne može da stupi na snagu bez potpisa predsednika, očekuje se da će ubuduće predlozi zakona o javnom dugu, finansiranju vlade, vojnim pitanjima i ostalim, biti predmet pregovora republikanaca, demorkata i Bele kuće.
Bajden, koji je decenijama bio senator, često se hvalio time kako ume da pregovara i da radi i sa republikancima. Ipak, pitanje je koliko bi republikanski Kongres bio za to, ako se uzme u obzir da im je glavni prioritet - kontriranje Bajdenu.
Šta je sa Senatom?
Senat bi mogao da ode na obe strane posle kongresnih izbora, ali deluje da demokrate i dalje imaju šanse da održe tanku većinu, odnosno ostanu na 50 mesta.
Ako ne bude tako, republikanski Senat bi mogao da usvaja zakone koje bi prihvatio i republikanski Predstavnički dom, što bi pojačalo pritisak na Bajdena.
Repubublikanski Senat bi takođe otežao Bajdenu time što bi blokirao ili odlagao potvrđivanje predsednikovih kandidata za sudije ili pripadnike izvršne vlasti.
Šta ako pobede demokrate?
Ako demokrate uspeju da zadrže Senat i Predstavnički dom, očekuje se da bi republikanci mogli da nastave sa pokušajima da pridobiju umerene demokrate u Senatu za svoje zakonske predloge.
Demokratski Kongres bi mogao i da ponovo pokrene pregovore o važnim tačkama Bajdenove agende koje nikada nisu usvojene, kao što je paket socijalnih i ekonomskih mera oko kojeg demokrate međusobno nisu mogle da se dogovore.