Prekid vatre u Nagorno Karabahu, dogovoren uz posredovanje Rusije, već je ozbiljno doveden u pitanje, nakon što su Azerbejdžan i Jermenija razmenili optužbe o ozbiljnim kršenjima primirja i zločinima protiv civila.
Primirje, dogovoreno posle maratonskih pregovora u Moskvi koje je podržao ruski predsednik Vladimir Putin, trebalo je da zaustavi borbe da bi se etničkim jermenskim i azerbejdžanskim snagama u Nagorno Karabahu omogućilo da razmene zatvorenike i ratne žrtve.
Razgovori u ruskoj prestonici bili su prvi diplomatski kontakt dve strane od izbijanja sukoba 27. septembra, u kojem su poginule stotine ljudi. Nagorno Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali je naseljen etničkim Jermenima.
Obe strane su odmah u subotu razmenile međusobne optužbe o kršenju primirja, a prema izjavama visokih zvaničnika, Azerbejdžan sporazum smatra samo kratkim i privremenim predahom od sukoba.
Azerbejdžan je u nedelju optužio Jermeniju za granatiranje stambenog područja u Gandži, drugom najvećem gradu,u ranim jutarnjim satima. U napadu je, kako je saopšteno, pogođena stambena zgrada.
Kancelarija azerbejdžanskog državnog tužioca saopštila je da je devet osoba poginulo, a 34 povređeno u napadu. Agencija Rojters nije mogla da iz nezavisnih izvore potvrdi navode o broju žrtava i povređenih.
Fotograf te agencije video je kako spasilačke ekipe u nedelju ujutro prebacuju telo jedne žrtve iz ruševina zgrade, koja je gotovo sravnjena sa zemljom. Teško su oštećene i zgrade i automobili blizu mesta napada. Baku je naveo da je od početka sukoba poginulo više od 40 civila, a 200 ranjeno.
Jermenski ministar odbrane rekao je da su azerbejdžanske tvrdnje o napadu u Gandži "apsolutna neistina" i optužio Azerbejdžan za granatiranje naseljenih područja u Nagorno Karabahu, uključujući i najveći grad Stepanakert.
Na snimcima agencije Rojters iz Stepanakerta vidi se kuća oštećana u napadu, sa polupanim prozorima i urušenim krovom. Vlasti Nagorno Karabaha navele su da je 429 vojnika poginulo od izbijanja sukoba.
Azerbejdžan je takođe optužio Jermeniju za neuspešni raketni napad na hidroelektranu u Mingačeviru. Jermenske snage su odbacile te optužbe.
Lider etničkih jermenskih snaga u Nagornu Arajik Harutunjan opisao je situaciju u nedelju ujutro kao relativno mirnu, ali je dodao da ne zna koliko će to trajati.
Optužio je azerbejdžanske snage da neuspešno pokušavaju da preuzmu kontrolu nad gradom Hadrut i poručio da je razmena zatvorenika trebalo da počne u nedelju, ali da nije poznato da li i kada će se to dogoditi.
Obnovljeni sukobi u višedecenijskom konfliktu podstakli su strahovanja od izbijanja rata u koji bi bili uvučeni i Turska, saveznik Azerbejdžana, i Rusija koja ima odbrambeni sporazum sa Jermenijom.
