Sukobi Jermenije Azerbejdžana traju već četiri dana uprkos pozivima međunarodne zajednice da se obračuni u području Nagorno Karabaha što pre okončaju.
Obe strane potvrdile su napade na takozvanoj liniji razdvajanja – pri čemu su se borbe proširile van područja Nagorno Karabaha, objavio je Radio Slobodna Evropa.
"Borbe se nastavljaju”, saopštilo je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane dodajući da se vojne operacije nastavljaju na, kako je naznačeno, čitavoj prvoj liniji fronta.
Šušan Stepanjan, portparolka jermenskog Ministarstva odbrane, objavio je da društvenoj mreži Fejsbuk da je upotreba artiljerije nastavljena na celoj liniji fronta u Nagorno Karabahu.
Više desetina ljudi je poginulo i ranjeno u sukobima koji su eskalirali u nedelju – koji se tumače kao najintenzivniji od 1994. kada je dogovoren prekid vatre između Jermenije i Azerbejdžana.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u utorak najoštrije osudio upotrebu sile i podržao poziv generalnog sekretara Antonija Gutereša za hitno zaustavljanje borbi, smirivanje tenzija i hitan povratak pregovorima.
Međutim Azerbejdžan i Jermenija odbacili su poziv za prekid sukoba i povratak za pregovarački sto – međusobno se optužujući za ometanje procesa.
"Premijer Jermenije izjavio je da je Karabah deo Jermenije. O kakvom pregovaračkom procesu onda možemo da razgovaramo?", rekao je Ilham Alijev predsednik Azerbejdžana, ruskom državnom televizijskom kanalu Rusija 1.
Sa druge strane, Nikol Pašinijan premijer Jermenije, poručio je da Azerbejdžan mora da okonča, kako se izrazio, agresiju na Nagorno Karabah i Jermeniju.
“Reč je o egzistencijalnoj pretnji našoj naciji”, podvukao je Pašinijan.
Azerbejdžan i Jermenija su u sukobu zbog područja Nagorno Karabah, koje se nalazi na teritoriji Azerbejdžana a naseljavaju ga Jermeni, još od raspada Sovjetskog Saveza 1991.
Tada je područje Nagorno Karabaha proglasio nezavisnost od Azerbejdžana koju priznaje samo Jermenija pod čijom se kontrolom nalazi.
Rat između Azerbejdžana i Jermenije prekinut je proglasom o prekidu vatre 1994. U sukobima je stradalo oko 30.000 ljudi.
Od 1992. godine traju pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OEBS Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.
