Glavnokomandujući američkih snaga u ratu u Avganistanu, general Ostin Miler, u ponedeljak predaje dužnost, najavili su američki zvaničnici, u simboličnom završetku najdužeg američkog sukoba, iako talibanski pobunjenici sve više napreduju na terenu.
Šef američke Centralne komande (CENTKOM), general Frenk Mekenzi, doputovao je u Kabul da preuzme komandu nad preostalim snagama tokom "kratke" ceremonije koja će sadržati i predaju američke zastave, izjavio je za Glas Amerike jedan zvaničnik Pentagona.
Povlačenje je obavljeno "više od 90 odsto", prema američkoj Centralnoj komandi. Veći deo američkih vojnika je napustio zemlju, prebačen je i veći deo opreme a manje od hiljadu vojnika ostaje da štiti američku ambasadu i pomaže u obezbeđivanju međunarodnog aerodroma u Kabulu.
Mekenzi već rukovodi američkim vojnim operacijama u Avganistanu i nekoliko susednih zemalja kao šef CENTKOM-a i nastaviće taj posao iz svog štaba u SAD dok će admiral Piter Vejzli pomoći u nadgledanju misije na terenu.
Ostin Miler će postati poslednji američki general sa četiri zvezdice na terenu u Avganistanu na ceremoniji u Kabulu, koja se održava pre formalnog kraja vojne misije 31. avgusta, što je datum koji je predsednik SAD Džo Bajden odredio u želji da izvuče Amerikance iz dve decenije dugog rata.
Iako ceremonija može pružiti nekakav osećaj završetka za američke veterane koji su služili u Avganistanu, nejasno je da li će uspeti da uveri avganistansku vladu koju Zapad podržava, pošto su talibani ofanzivama ostvarili kontrolu nad većom teritorijom nego u bilo kom trenutku od sukob je počeo.
Američki marinski general Kenet Mekenzi, čija Centralna komanda sa sedištem na Floridi nadgleda američke snage na žarištima, uključujući i Avganistan, Irak i Siriju, doleteo je u Kabul kako bi naglasio američku buduću pomoć avganistanskim snagama bezbednosti.
"Doduše, biće bitno drugačije nego što je bilo u prošlosti, neću to da poričem", rekao je Mekenzi maloj grupi novinara. "Ali mi ćemo ih podržati".
Ali, on je takođe upozorio da se čini da talibani, prema njegovom mišljenju, traže "vojno rešenje" za rat koji su Sjedinjene Države bezuspešno pokušale da okončaju mirovnim sporazumom između te pobunjeničke grupe i vlade avganistanskog predsednika Ašrafa Ghanija.
Upozorio je da su glavni gradovi pokrajina u opasnosti, ali je napomenuo da su avganistanske snage bezbednosti koje SAD podržavaju "odlučne da se veoma žestoko bore za te pokrajinske prestonice".
Čak i nakon što se Miler povuče, Mekenzi će i dalje moći da odobrava američke vazdušne udare na talibane do 31. avgusta u znak podrške Ganijevoj vladi koju podržava Zapad.
Ali nakon toga, marinski general marinaca rekao je da će, kada je reč o američkim udarima u Avganistanu, njegov fokus biti preusmeren na antiterorističke operacije protiv Al Kaide i Islamske države.
Obaveštajna mreža
Prikupljanje dovoljno obaveštajnih podataka na terenu kako bi se sprečio još jedan napad u stilu 11. septembra 2001, može postati sve veći izazov, jer američka obaveštajna mreža slabi povlačenjem SAD i kako avganistanske trupe gube teritoriju.
Elisa Slotkin, demokratska članica Kongresa i bivša visoka zvaničnica Pentagona, rekla je da su mnogi zakonodavci još uvek tražili odgovore od Bajdenove administracije o tome kako će SAD moći da otkriju buduću zaveru Al Kaide protiv Sjedinjenih Država.
"Ne tražim od njih da celom svetu kažu kakav je naš dan posle. Ali mislim da je važno da nas privatno upoznaju sa nekim detaljima", rekla je Slotkin.
Američki zvaničnici ne veruju da je moguće osloniti se na talibane da će sprečiti da Al Kaida ponovo planira napade na Sjedinjene Države sa avganistanskog tla.
Ujedinjene nacije su u januarskom izveštaju navele da je u Avganistanu čak 500 boraca Al Kaide i da su talibani održavali bliske odnose sa tom islamističkom ekstremističkom grupom.
General sa najdužom službom na terenu
Miler (60) je proveo više vremena na terenu nego bilo koji od prethodnih generala koji su zapovedali jedinicama u ratu.
Imao je bliski susret sa neprijateljem 2018. godine kada je predbegli avganistanski telohranitelj u pokrajini Kandahar otvorio vatru i ubio moćnog šefa avganistanske policije koji je stajao u blizini Milera. Jedan američki brigadni general ranjen je kao i drugi Amerikanci, ali Miler je iz napadao izašao neozleđen.
Nakon što Miler napusti funkciju, Pentagon je osmislio tranziciju koja će omogućiti generalima da podržavaju avganistanske snage bezbednosti, uglavnom iz inostranstva.
Pored Mekenzijevog nadgledanja situacije sa Floride, brigadni general sa sedištem u Kataru Kurtis Bezard fokusiraće se na pružanje finansijske podrške avganistanskim snagama bezbednosti, uključujući podršku za održavanje aviona.
U Kabulu, kontraadmiral mornarice Piter Vejsli predvodiće novoformirane američke snage "Avganistan-napred", fokusirajući se na zaštitu ambasade i aerodroma.
Vejsli, kao admiral sa dve zvezdice, rangiran je više nego što je uobičajeno za poziciju u američkoj ambasadi. Ali američki zvaničnik za odbranu dodao je da je Avganistan "vrlo jedinstvena situacija".
"Ne postoji uporediva diplomatska bezbednosna situacija u svetu sa onim što ćemo uspostaviti", rekao je zvaničnik, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Ipak, čini se da je ono što se dalje dešava u Avganistanu sve više van američke kontrole.
Bajden je u četvrtak priznao da je budućnost Avganistana daleko od bezbedne, ali rekao je da avganistanski narod mora sam da odlučito svojoj sudbini.
"Neću poslati drugu generaciju Amerikanaca u rat u Avganistan bez razumnih očekivanja da će postići drugačiji ishod", rekao je.
Oko 2.400 pripadnika američkih snaga ubijeno je u najdužem američkom ratu - a hiljade je ranjeno.