Posle još jedne neuspešne runde dijaloga Beograda i Prištine, iz Vašingtona dolaze poruke o potrebi za novim pristupom. Pre svega su upućene kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, koga je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar još jednom pozvao da promeni pristup i poštuje preduzete obaveze. Međutim, postoje i mišljenja da SAD i evropski partneri i sami treba da promene svoju strategiju, budući da sadašnja ne daje rezultate.
Vreme je za novi pristup partnera unutar dijaloga Srbije i Kosova, poručuje Eskobar, u razgovoru za Glas Amerike u Njujorku, gde se na marginama zasedanja Generalne skupštine UN sastao sa liderima iz regiona.
“Vreme je za novi pristup onih ljudi koji pristupaju dijalogu sa stavom: “uzmi ili ostavi”. Konkretno mislim na Vladu Kosova. Jasno im je šta su njihove obaveze. I mislim da je izjava Žozepa Borelja bila veoma jasna. Srbiju nastavljamo da ohrabrujemo da bude konstruktivna i strpljiva. Od nje nastavljamo da tražimo da ne čini ništa što doprinosi destabilizaciji Kosova. Moramo da nastavimo da radimo na dijalogu. Nema alternative za region - osim evropskih integracija”.
Slična poruka stiže i iz Kongresa. Majk Tarner, republikanski kongresmen iz Ohaja, koji je nedavno posetio region, ocenio je za Glas Amerike da premijer Kosova Aljbin Kurti treba da ispuni preuzete obaveze kada je reč o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
"Kada sam se sastao sa predsednicom (Kosova, Vjosom) Osmani, jasno sam stavio do znanja da je potreban napredak u pogledu zajednice. Kosovo još nije ni iznelo predlog. I to je obaveza koja je rezultat dijaloga, uz evropsko posredovanje, i koji su Sjedinjene Države podržale, ali nisu bile deo toga. Međutim, ta obaveza je preuzeta i premijer mora da je ispuni i napravi predlog, kako bi ljudi barem uvideli da on nije neiskren, da ovi razgovori u stvari imaju kao cilj rešavanje konflikta".
Analitičar i profesor na Univerzitetu Džons Hopkins Siniša Vuković kaže da je Kurti težak pregovarač za evropske i američke zvaničnike zato što, insistiranjem na faznoj primeni sporazuma, postavlja uslove koji nisu bili predviđeni mapom puta u ranijem periodu.
"To otvara prostor da predsednik (Srbije, Aleksandar)Vučić i srpske vlasti budu u mnogo boljoj poziciji nego što je to Kosovo. Makar ne dobijaju isti nivo kritika kao Kosovo, a gledajući to sa strane pregovora razlozi su jednostavni – posrednici su zacrtali cilj i strategiju i ne žele da odstupe od te strategije onoga trenutka kada udaraju u zid, i pokušavaju da svale krivicu na jednu od dve strane. Mislim da to nije održivo i u bliskoj budućnosti može doći do promene strateškog pozicioniranja kako SAD tako i EU... Postoji sve više svest da ili će doći do obostrane promene pristupa ili će se ovaj process pokazati veoma bremenit i težak za američku adminstraciju, a niko ne voli da polaže račune za neuspeh".
Vuković dodaje da se Kurti rukovodi svojom procenom šta je u nacionalnom interesu Kosova i da trenutno ne oseća unutrašnji pritisak da promeni svoj pristup. Međutim, napori Vašingtona su koncentrisani upravo na to da se kosovski premijer navede da pristane na ispunjenje obaveze o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Gabrijel Eskobar odbacio je kritike Prištine da je izaslanik Evropske unije u dijalogu Miroslav Lajčak - pristrasan u korist Srbije.
“Lajčak uživa puno poverenje Evropske unije i Sjedinjenih Država. Posle kraha razgovora, 27 država članica Evropske unije javno je Lajčaku uputilo podršku. Dakle, to je nešto sa čime će Kurti morati da se nosi. Lajčak i dijalog neće nestati. Neće zemlja od million i po stanovnika ubediti transatlantsku zajednicu sa 700 miliona ljudi da promeni taktiku”.
Siniša Vuković podseća da je krajnji cilj SAD i njihova vizija budućnosti - međusobno priznanje Srbije i Kosova, ali smatra da je izabrana problematična strategija da se dođe do rezultata.
"Upravo zbog takvih odluka koje su donate i taktika da se dođe do cilja, Srbija se našla, možda neočekivano, a možda strateški oportuno, u komotnoj pozicjii da se ovim kupuje vreme i Srbija se vidi kao neka vrsta faktora stabilnosti, makar trenutno, kojoj se ne treba puno zamerati, kako bi - nakon što se dobije odrđena vrsta kompromisa od Kosova - tražilo da učini isto. Srbija možda kupuje vreme u ovom trenutku, ali sledeći korak je očekivanje da i Srbija ispuni ono što se od nje očekuje. Ako do toga ne dođe, tek se tada može očekivati ozbiljan pritisak i ozbiljne promene odnosa Zapada prema Srbiji".
Kongresmen Majk Tarner, koji je ujedno i predsedavajući Odbora Predstavničkog doma za spoljne poslove, veruje da administracija Džoa Bajdena i Stejt department treba da daju veći prioritet rešavanju odnosa Srbije i Kosova. Iako Amerika ulazi u izbornu godinu, Siniša Vuković smatra da pažnja usmerena ka Balkanu neće popustiti, iako nije reč o otvorenom žarištu poput Ukrajine ili neuralgičnoj tački kao što je Tajvan.
„Balkan u svakom slučaju zauzima sasvim dovoljan, a možda i više od toga, nivo pažnje unutar Stejt departmetna. Vidite nivo sa kojeg se govori i učestalost tih poruka koje dolaze kada je u pitanju Balkan. Ono što možda mnoge iznenađuje jeste manjak rezultata i verovatno je ta učestalost poruka samo posledica nedostatka rezultata koji su se očekivali do sada".
A dok je trenutno politika kosovskog premijera identifikovana kao prepreka nastavku dijaloga, predstavnici administracije i Kongresa još jednom su pozvali Srbiju da se uskladi sa evropskim sankcijama Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
