Deo međunarodne zajednice ponovo je u diplomatskoj misiji relaksiranja odnosa Kosova i Srbije.
Stranama je predočeno da je potrebno održati nove lokalne izvore na severu Kosova u kojima će lokalni Srbi učestvovati, ali i početi rad na osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Međutim, od kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, za sada, nisu dobili jasne odgovore u vezi sa tim.
Tenzije su eskalirale kada su nealbanski gradonačelnici, uz prisutvo jakih policijskih snaga, pokušali da stupe u opštinska zdanja u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo – koje protestuje poslednjih dvadesetak dana.
Taj pokušaj je izvršen nakon izbora koji su se, usled bojkota srpske zajednice, ispostavili kao nelegitimni.
Viola fon Kramon, članica Evropskog parlamenta i izvestiteljka za Kosovo – kritikovala je reakciju kosovskih vlasti na napetosti.
„Jasno je da je raspoređivanje naoružanih policijskih snaga odluka prištinskih vlasti. Mislim da je to greška koja nije bila od pomoći. Prilično je naštetila uzajamnom poverenju“, smatra evropska poslanica.
Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije postignut u aprilu, između ostalog, podrazumeva da bi kosovske vlasti srpskoj zajednici na severu Kosova trebalo da dozvole vid samouprave – dok su se vlasti Srbije obavezale da neće ometati nastojanja Kosova za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Međutim, pojačane tenzije ugrozile su njegovu primenu – u okolnostima ruske agresije na Ukrajinu koja je uzdrmala svet.
Inače, Rusija država koja sa Balkanom ima istorijsko-kulturne veze, nastoji da sprovodi svoj uticaj na tom području koji ima i destabilišući efekat.
Oleksandr Levčenko, bivši ukrajinski ambasador u Hrvatskoj, kaže da razvoj događaja na severu Kosova ide u prilog Moskvi.
„Njihov cilj je da imaju sukob negde drugde, po mogućnosti u Evropi – i da skrenu pažnju Evropljana i Amerikanaca sa Ukrajine. To bi takođe omogućilo Moskvi da stekne političke poene, predstavljajući se kao mirotvorac", kaže on.
Saglasnost sa tim stavom za Glas Amerike iskazao je Ervan Fauere iz nevladinog Centra za evropske političke studije.
„U poslednjim nemirima nesumnjivo su učestvovale maligne ruske rupe koje pokušavaju da raspiruju tenzije“, kaže Fauere.
Stručnjaci su uvereni da bi skori prijem Zapadnog Balkana u EU mogao da pomogne u rešavanju problema.
„To je jedini način za garanciju neke dugoročne stabilnost u EU i njenom najbližem susedstvu“, navodi Fauere.
Da bi pomogli u ublažavanju tenzija, zvaničnici NATO-a odlučili su da rasporede dodatnih 700 vojnika na Kosovo. Američki zvaničnici otkazali su Kosovu učešće u vojnim vežbama u regionu.