Vlast u Srbiji koristi napredne špijunske softvere i forenzičke alate izraelske kompanije Selebriti (Cellebrite) za hakovanje novinara i aktivista, saopštila je organizacija Amnesti internešenal (AI), pozivajući se na digitalne forenzičke dokaze i svedočenja aktivista koji su rekli da su bili hakovani poslednjih meseci.
Izveštaj „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ dokumentuje kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Selebriti koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja koji pripadaju novinarima i aktivistima.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) saopštila je da radi isključivo u skladu sa zakonima Srbije, a navode o hakovanju mobilnih uređaja novinara i aktivista odbacila je kao besmislice.
Takođe, u izveštaju se tvrdi kako su srpska policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno zaraze uređaje pojedinaca tokom perioda pritvora ili policijskih razgovora.
Milanov: Ugroženi smo ja, moja porodica i kolege
„Ugroženo se ne osećam samo ja, već i moja porodica i kolege - jer država, umesto da nas štiti, vrlo lako može podatke do kojih je došla da zloupotrebi protiv nas“, kaže za Glas Amerike Slaviša Milanov, novinar dvojezičnog nezavisnog lokalnog portala „Far“ iz Dimitrovgrada – mesta na granici Srbije i Bugarske.
Milanov je jedan od novinara na čiji je telefon instaliran špijunski softver – što je utvrdila nevladina organizacija Amnesti internešenel i objavila u izveštaju „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“.
„Ako nam se bilo šta desi, smatraću da je država odgovorna za to. Ne vidim nikog drugog“, ističe Milanov.
U dokumentu Amnestija se ukazuje da su policija Srbije i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristile prilagođeni Android špijunski sistem, "NoviSpaj" (NoviSpy), da prikriveno instaliraju viruse u uređaje pojedinaca dok su boravili u pritvoru ili tokom razgovora sa policajcima.
BIA je odbacila navode izveštaja Amnestija – navodeći da se radi o besmislicama.
Milanov za Glas Amerike upozorava da instaliranje malicioznih softvera na uređaje novinara može imati daleskosežne posledice.
„Radim u dvojezičnom mediju koji na srpskom i bugarskom objavljuje raznovrsne sadržaje, u vezi sa korupcijom, potrošnji u vezi sa građevinskim projektima. Bavimo se i ljudskim i manjinskim pravima, temama od kojih zaziru lokalni političari i vlasti. To tumačim kao vid pritiska sa kojim se inače godinama suočavamo. Targetirani smo kao opozicioni medij, na udaru smo diskriminacije, ekonomskih i političkih pritisaka“, kaže Milanov.
Sumnja da je maliciozni softver na njegov uređaj instaliran februara 2024. godine, kada je nekoliko časova proveo na ispitivanju u policijskog stanici – za šta, kako kaže, ne zna konkretne razloge.
„Sa kolegom sam se uputio u grad Pirot. Na ulazu nas je zaustavila saobraćajna policija, koja nas je legitimisala. Od mene su zatražili da pođem sa njima u Policijsku upravu da bih uradio test na psihoaktivne supstance. Naravno, prihvatio sam to bez ikakvog pogovora. Na ulazu u Policijsku upravu traženo mi je da isključim telefon i da ga sa ličnim stvarima ostavim na prijavnici. Tako da sam od jutarnjih sati pa sve do okončanja policijskog zadržavanja bio bez telefona. Rečeno mi je da će sve da traje maksimalno trideset minuta. Test na supstance je bio negativan. Policajac je nakon toga komunicirao sa nekim putem poruka, a ja sam pitao mogu li da idem – pošto treba da radim svoj posao. Dobio sam odgovor da se čeka šef“, opisuje za Glas Amerike novinar Milanov.
Navodi da su se posle dvadesetak minuta pojavila dvojica muškaraca u civilu, za koje je veovao da su bili inspektori.
„Otišli smo u drugu stanicu policije gde su me ispitivali čime se bavim, kako se finansiramo i neke opšte stvari. Pitao sam ih zbog čega sam ovde i rekao da bi to neko trebalo da mi objasni. Upitali su me da li sam putovao u Bugarsku i odgovorio sam da jesam. Zanimalo ih je da li su izvesne osobe putovale sa mnom, na što sam odgovorio da se nije dogodilo i da se mogu proveriti snimci sa graničnih prelaza. Počelo je da mi deluje da se tu događa nešto što nije u redu, a već sam zadržan bio duže od dva sata. U međuvremenu je pregledan automobil kojim smo se vozili i rečeno mi je da sam slobodan. Kada su mi vratili telefon, video sam da se nešto dešavalo sa njim. Tokom popodneva istog dana sam utvrdio da je moj telefon koji je trebalo da bude isključen, dok sam bio u policiji, u stvari bio uključen. Kontaktirao sam novinarska udruženja i tako smo došli do Amnesti internešenela kako bi mi forenzički testirali uređaj. Iznenadio sam se kad je utvrđeno da mi je instaliran špijunski softver“, kaže za Glas Amerike Slaviša Milanov, čiji portal dvojezično - na srpskom i bugarskom, izveštava o temama u vezi sa lokalnom samoupravom, finansiranju projekata u zajednici, korupciji, ljudskim i manjinskim pravima.
„Naša istraga otkriva kako su srpske vlasti primenile tehnologiju nadzora i taktiku digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva“, rekla je Dinušika Disanajake, zamenica regionalnog direktora Amnesti internešenela za Evropu.
BIA je navela u saopštenju da nije "u stanju čak ni da komentariše besmislene navode" Amnesti Internešnela, kao što i inače ne komentariše slične sadržaje.
Prema navodima BIA, može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam sadržaja tog izveštaja ukazuje na svrhu Amnesti internešnela koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak.
U izveštaju se, između ostalog, pominje i da srpski MUP koristi i forenzički alat za izvlačenje podataka iz mobilnih telefona koji je dobila na poklon od Norveške, a nabavljen je preko Agencije UN za projektne usluge (UNOPS).
Kako navodi AI, Srbija je dobila opremu za otključavanje telefona od Selebritija kao deo šireg paketa pomoći Srbiji da ispuni uslove za integraciju u Evropsku uniju.
Ovaj paket, koji finansira Vlada Norveške, a administrira Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), ponuđen je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije od 2017. do 2021. godine da pomogne Srbiji u borbi protiv organizovanog kriminala, navodi se u izveštaju.
Norveška vlada je privremeno obustavila slanje opreme Selebriti u Srbiju 2018. godine, a Norveška ambasada u Beogradu takođe je izrazila zabrinutost u vezi sa programom, ali je UNOPS na kraju predao opremu u junu 2019. godine, dodaje se u izveštaju.
"Tvrdnje iznesene u izveštaju su alarmantne i, ako su istinite, neprihvatljive", izjavila je za agenciju Rojters zamenica norveškog ministra spoljnih poslova Marija Varteresian.
"Sastaćemo se sa srpskim vlastima kao i sa UNOPS-om kasnije ovog meseca kako bismo dobili dodatne informacije o tom pitanju. A očekujemo da će UNOPS istražiti optužbe", dodala je ona.
AI dodaje da izveštaj otkriva sveprisutnu i rutinsku upotrebu invazivnog špijunskog softvera u Srbiji, uključujući špijunski softver Pegaz (Pegasus) NSO grupe, zajedno sa novim Android špijunskim sistemom NoviSpaj, domaće proizvodnje, otkrivenim prvi put u ovom izveštaju.
„Ovaj izveštaj dolazi u vreme intenziviranja državne represije i sve šireg neprijateljskog okruženja za slobodno izražavanje i otvoreni dijalog u zemlji. Srbija je imala nekoliko velikih talasa antivladinih protesta od 2021, od kojih je svaki izazvao oštru reakciju vlasti – od stalnih i malicioznih, klevetničkih kampanja protiv kritičkih NVO, medija i novinara na uporno pravosudno uznemiravanje građana koji se organizuju mirno i izražavaju političko neslaganje“, navodi Amnesti u izveštaju.
U najmanje dva slučaja, Selebriti UFED eksploit (softver koji koristi grešku ili ranjivost) korišćen je da zaobiđe bezbednosne mehanizme Android uređaja, omogućavajući vlastima da tajno instaliraju špijunski softver NoviSpaj tokom policijskih ispitivanja, kaže se u izveštaju.
Prema njihovim rečima, vlasti u Srbiji su sistematski koristile ove alate protiv mirnih demonstranata, koji su već prečesto objekti nepravedne kriminalizacije zbog svog aktivizma.
„Nezakonita digitalna špijunaža i prikupljanje podataka protiv civilnog društva ugrožava pravo ljudi na privatnost i zaštitu ličnih podataka, i duboko utiče na njihova druga prava i slobode, uključujući pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja“, navodi Amnesti.
BCBP: Prekinuti digitalni nadzor
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) osudio je u ponedeljak to što vlast zloupotrebljava digitalne tehnologije za nadzor građana, što je dokumentovanu u izveštaju Amnesti Internešnla.
Kako se navodi u saopštenju, BCBP traži da vlasti u Srbiji odmah obustave nezakonit digitalni nadzor i istraže sve slučajeve zloupotrebe, uključujući odgovornost pojedinaca u državnim institucijama.
Traže i da Evropska unija ozbiljno razmotri kako zloupotreba digitalnog nadzora u Srbiji utiče na proces evropskih integracija, posebno jer je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU.
"Vlasti Srbije ne mogu očekivati evropsku budućnost dok sistematski krše osnovne vrednosti EU, poput vladavine prava, ljudskih prava i demokratskih sloboda. Istovremeno, međunarodna zajednica mora pojačati podršku organizacijama civilnog društva, aktivistima i novinarima kako bi mogli da rade bez straha od nadzora i represije", naveo je BCBP.
Organizacija traži i da Selebriti i druge kompanije koje proizvode alate digitalnog nadzora prekinu saradnju sa srpskim vlastima dok se ne uspostavi pravni i transparentan okvir za korišćenje njihovih proizvoda.
