SAD i dalje privlače rekordan broj međunarodnih studenata, ali šokantne cene školarine i negativna politička retorika doprinose smanjenju broja prijava za koledž, koji je postojano rastao tokom poslednje decenije.
Amerika ostaje vodeća destinacija na svetu za više od milion stranih studenata - što je više nego dvostruko od sledeće na zemlje na toj listi - Velike Britanije. Međutim, dok je prošle godine u SAD studiralo 1,5 odsto više studenata, stopa novih prijava - pre svega kada je reč o četvorogodišnjim studijama, ne postdiplomskim - opala je za 6,6 odsto. Taj trend je prvi put zabeležen u prethodnoj godini, navodi se u godišnjem izveštaju Instituta za međunarodno obrazovanje (IIE) pod nazivom "Otvorena vrata" (Open Door).
“Ti odnosi su ključni na svakom konkurentom tržištu”, kaže Mari Rojs, pomoćnica državnog sekretara za obrazovanje i kulturu u Stejt departmentu.
Američkoj ekonomiji strani studenti godišnje donose 42 milijarde dolara i 450 hiljada radnih mesta.
Međutim, obrazovni radnici ističu da u situaciji kada se globalna konkurencija povećava, troškovi školarine - koji se kreću od 20 hiljada dolara godišnje za državne, do više od 70 hiljada za privatne univeritete - čine da SAD deluju manje atraktivno međunarodnim studentima.
Gotovo dve trećine stranih studenata (65 odsto) oslanja se na “međunardne izvore finasiranja”, kaže portparolka IIE Ketrin Moris, dok više od polovine (59 odsto) zavisi od svog ličnog i porodičnog bogatstva.
Među studentima četvorogodišnjih studija, čak 82 odsto se oslanja na lične i porodične izvore finansiranja. Većina nema pravo na finansijsku pomoć u SAD.
Tokom poslednjih 30 godina, kaže Radžika Bandari, viši savetnik za istraživanje i strategiju u IIE, troškovi studiranja povećali su se za 213 odsto na američkim državnim institucijama i 130 odsto na privatnim.
Strane zemlje su to primetile i privlače studente zahvaljujući mnogo nižim školarinama i lakšim načinima za dobijanje stalnog boravka i državljanstva.
“Ima vrlo konkurentnih zemalja. Nekad su bile samo Britanija i Amerika”, kaže Alen Gudman, predsednik IIE i bivši izvršni dekan Škole za diplomatiju na Univerzitetu Džordžtaun. “Vlade, u sklopu svoje međunarodne politike, žele više studenata odatle i odavde. SAD imaju pravu konkurenciju”.
“Kanada”, kaže Moninder Sing, direktor Centra za međunarodne studente i stručnjake na Univerzitetu Arizona stejt, “oni su odradili sjajan posao preuzimajući nam tržište. To nije tako očigledno u SAD... oni stvaraju put za strane studente, koji je jednostavniji nego kod nas”.
Kada međunarodni student diplomira u Kanadi, i radi godinu dana, može da dobije dozvolu stalnog boravka.
“Ovde", dodaje Sing, “imamo ljude iz Kine i Indije, kojima može da se desi da na tako nešto čekaju 15 godina".
Put ka državljanstvu je važan za studente, čije zemlje nisu dostigle taj kvalitet života i nivo obrazovanja. Mnogi studenti, uglavnom najbolji i najtalentovaniji emigranti iz svojih zemalja - žele da rade u SAD pre povratka u domovinu. Ili žele da ostanu u SAD, gde su sloboda, izuzetnost i inovacija ključna obeležja ekonomije.
Kina i Indija šalju skoro polovinu svih međunarodnih studenata u SAD - Kina 363.341, Indija 196.271. Korekcija valute u Indiji pre dve godine učinila je da mnogi studenti iz te zemlje ostanu bez sredstava za studije u SAD. Kada je reč o kineskim studentima, koji čine dominantnu populaciju među stranim studentima u Americi, oni su sve više nezadovoljni zbog činjenice da plaćaju punu školarinu, dok domaći studenti dobijaju subvencije i pomoć.
“Aktuelni finansijski model za visoko obrazovanje nije održiv”, smatra Lin Paskerela, predsednica Asocijacije američkih koledža i univerziteta (AACU).
“Ne možemo da povećavamo školarine i nagomilavamo dugove u studentskim zajmovima za međunarodne ili domaće studente. Izveštaj 'Otvorena vrata' je zaista hitan poziv koledžima i univerzitetima da naprave sveobuhvatnu analizu načina na koji obrazujemo decu”, dodaje Paskerela.
“Brinem se da se neke institucije oslanjaju na stare modele i da su toliko okrenute školarini, a da u stvari treba da pokušamo da nađemo alternativne izvore prihoda. To zahteva da budemo inovatori”.
Politička retorika
Pored troškova, međunarodni studenti i njihove porodice kažu da ih plaši politička retorika, osećaj da nisu dobrodošli i da se javlja pitanje da li su SAD prijateljski nastrojeno i bezbedno mesto za studije. Imigraciona politika Trampove administracije ograničila je broj studentskih viza i načine na koje se one obrađuju.
“Opustili smo se, jer smo imali toliko veliku prednost u odnosu na druge zemlje, jer smo bili destinacija kojoj su svi težili”, kaže Robin Lerner, predsednca i generalna direktorka Međunarodnog konzorcijama za obrazovanje u Teksasu.
"Međutim, politička retorika, zbog koje se studenti osećaju nebezbedno ili da nisu dobrodošli, ne pomaže”.
Bezbednosna pitanja su problem za strane studente i porodice koje se pitaju da li će se njihovoj deci nešto dogoditi u SAD.
“Pogledajte samo naše vesti. Zbog čeg biste poslali svoje dete ovde”, pita Peskerela. “Studenti ubijeni u Kaliforniji i na Flordi. Ko bi ohrabrio ljude da pod tim uslovima dolaze ovde?”
Anti-imigrantski komentari su "zapaljivi", kaže dekan za prijem na Univerzitetu Južna Kalifornija Timoti Branold, koji često putuje u inostranstvo i razgovara sa potencijalnim studentima i njihovim porodicama.
“Stalno me pitaju za te stvari. 'Da li će moj sin ili ćerka biti dobrodošli u SAD? Da li će dobiti vizu, koja će im posle biti oduzeta? Da li će imati priliku da rade u SAD. Ili će biti nekog ograničenja?'”, objašnjava Branold.
Neizvesnost i budućnost američke imigracione politike plaši neke studente, koji se brinu kako i koliko brzo će se vizne regulative promeniti. Odlazak kući iz porodičnih razloga - proslave ili bolesti rođaka - ponekad se preskače iz straha od napuštanja zemlje.
Zabrana putovanja
I dok stručnjaci smatraju da pad broja novih prijava može da bude posledica nekoliko faktora, on se podudara sa takozvanom zabranom putovanja, kojom je ograničena imigracija iz sedam uglavnom muslimanskih država početkom 2017. godine. Kada je potpisao uredbu, predsednik Tramp je rekao da se radi o meri zaštite nacionalne bezbednosti.
TA i uredbe koje su usledile imale su veliki utisak na entuzijazam međunardonih studenata u vezi sa dolaskom u SAD, tvrde stručnjaci. Ukoliko student ostane bez vize pre završetka studija, možda mora da počne iz početka u nekoj drugoj zemlji.
Obrazovni radnici nisu sedeli skrštenih ruku.
“Za našu ekonomiju i naš nacionalni interes je od vitalnog značaja da nastavimo da privlačimo najbolje studente, naučnike, inženjere, stručnjake”, navela je u januaru 2017. Asocijacija američkih univerziteta. “Zato smo u prošlosti blisko sarađivali sa prethodnim administracijama, posebno posle 11. septembra, da osiguramo da naš vizni režim spreči ulazak onima koji žele da nam naude, ali da održimo priliv talenata, koji su dali toliko veliki doprinos našoj naciji”.
Skoro dve godine kasnije, SAD dramatično ograničavaju studentske i vize za razmenu samo Siriji i Severnoj Koreji, kaže Lora Stajn, analitičar za viznu politiku u Birou za konzularna pitanja.
Stajn je prošle nedelje za Glas Amerike izjavila da se oni koji šalju prijave iz tih zemalja mogu prijaviti za izuzeće iz predsedničke uredbe.
Od 31. oktobra, kako kaže, izdata su 2.072 izuzeća za takve slučajeve.
Nacionalna bezbednost, tvrde obrazovni radnici, gradi se tako što međunardoni studenti uče o američkoj demokratiji i standardima, a onda se tog pozitivnog odnosa sećaju tokom čitavog života.
“Primećujemo da se iznova neamerički studenti vraćaju”, kaže Robin Lerner. “Šalju svoju decu. To se višestruko isplaćuje. Potrebno nam je više diplomata”.
“Međunarodni studenti, koji studiraju sa Amerikancima su ogromna korist za SAD”, ističe Mari Rojs. “Potrebno nam je da razvijamo lidere u svim oblastima, koji mogu da odgovore na najteže izazove. Potrebni su nam ljudi koji mogu da pronađu rešenja da ostanemo bezbedni i da nas učine prosperitetnijim. Želimo da pošaljemo poruku da nas međunarodno obrazovanje čini snažnijom zemljom”.
“Možda smo lider bez premca u tome u svetu”, upozorava Timoti Branold. “Ali su možda ovo prvi znaci da ta pozicija može da bude poljuljana”.
