Nedavna anketa sprovedena među diplomcima, o njihovim očekivanjima za zapošljavanje u 2016. pokazuje optimizam. Međutim, visoki procenat optimizma nije prisutan i među stranim studentima pred kojima, posle diplomiranja, bez obzira na činjenicu da bi svojim kapacitetom mogli veoma mnogo da doprinesu celokupnoj američkoj ekonomiji, stoje brojne, pravne i društvene prepreke.
Pred generacijom diplomaca 2016. je kako se čini svetla budućnost. Anketa konsultantske firme Aksenčur pokazuje da 88 odsto onih koji završavaju studije 2016. širom Sjedninjenih Država, veruju da će bez problema naći posao u svojoj struci, što je povećanje optimizma za 23 odsto u odnosu na diplomace anketirane 2015.
“Oni su dobro razmislili čime žele da se bave. Izučili su tržište rada i razmišljali o budućoj karijeri još pre upisa na univerzitet”, kađe analitičar Dejvid Smit.
Međutim sticanje diplome, super posao i uspešna karijera nisu vrata koja se otvaraju svima.
“Prvo pitanje koje će biti postavljeno je da li imate važeću dozvolu za rad u Sjedinjenim Državama", zapitao se profesor Hua Ju Sebastian Černg sa Njujorškog univerziteta.
Za strane studente koji su, samo prošle godine za troškove akademskog obrazovanja u Sjedinjenim Državama, potrošili više od 30 milijardi dolara, pravne i društvene barijere mogu da predstavljaju prepreku za izlazak na tržište rada.
Profesor Njujorškog univerziteta Hua-Ju Sebastian Černg objašnjava da zbog američkih propisa mnoge kompanije ne žele da se upuštaju u komplikovane procese izdavanja radne vize duže od standardne vize na 12 meseci za sticanje prakse.
“Kompaniju koja je sponzor H1B vize to košta između 10 i 20 hiljada dolara i u zavisnosti od struke, kompanija mora da traži dozvolu za sponzorisanje od američke vlade. Međutim procenat odbijenih zahteva je veoma visok.”
Kineskinja Bingćing Džu, se seća konstantnog pritiska po završetku studija.
“Shvatite da niko ne želi da vas sponzoriše. Uostalom i zašto bi kada može da zaposli nekoga bez sponzorisanja. Zašto da se onda maltretira da zaposli vas?
Čak i nakon što je 2013. dobila zeleni karton Džu misli da su njene mogućnosti ograničene jer joj je engleski strani jezik, što je zajednički problem većine stranih studenata.
Areli Kordova, Fulbrajtov stipendista iz Meksika, kaže da joj je boravak u Americi pomogao da dobije jasniju sliku o problemima manjina, poput gradnje društvenog statusa i suočavanja sa predrasudama.
“Sistem je tako napravljen da ne pomaže pripadnicima manjina koji verovatno moraju da rade duplo više od ostalih.”
Džu priznaje da su prepreke, na koje nailazi, velike ali ne i nepremostive jer, kako kaže, sticanje samopouzdanja je važno koliko i sve ostalo za ostvarenje američkog sna.