Vazdušni prostor oko Vašingtona je zakrčen i složen, što je kombinacija u vazdušnom saobraćaju zbog koje su stručnjaci već dugo bili zabrinuti da bi mogla da dovede do katastrofe.
Ti strahovi su se materijalizovali u sredu uveče kada se avion Ameriken eirlajnsa sudario sa vojnim helikopterom. Poginulo je 67 ljudi, uključujući tri vojnika i više desetina umetničkih klizača.
Čak i pod najboljim uslovima za letenje, kažu stručnjaci, vazdušni prostor oko Nacionalnog aerodroma Ronald Regan u Vašingtonu može biti iskušenje i za najiskusnije pilote, koji moraju da upravljaju letelicama među stotinama drugih komercijalnih aviona, vojnih aviona i između zabranjenih područja oko osetljivih lokacija.
"Ovo je bila katastrofa koja je samo čekala da se dogodi", rekao je Ros Aimer, penzionisani kapetan Junajted erlajnsa i glavni izvršni direktor Aero konsulting eksperata. "Mi koji smo tu već dugo uzalud pričamo da će se ovako nešto dogoditi jer su naši sistemi napregnuti do krajnjih granica".
Uzrok sudara se još ne zna, ali su zvaničnici rekli da su vremenski uslovi za let bili dobri, kada je avion stigao iz Vičite u Kanzasu. Istražitelji su već počeli da istražuju svaki aspekt nesreće, uključujući pitanja o tome zašto je vojni helikopter "Blek hok" bio oko 30 metara iznad dozvoljene visine i da kontrola letenja nije imala dovoljno zaposlenih. U izveštaju Federalne uprave za vazduhoplovstvo koji je dobio Asošiejted pres, broj osoblja je opisan kao "nije bio normalan za to doba dana i obim saobraćaja".
I dok vlasti rade na rasvetljavanju uzroka najsmrtonosnije nesreće civilnog vazduhoplovstva u zemlji od 2001. godine, tragedija je izazvala nova strahovanja u vezi sa specifičnim opasnostima u zoni aerodroma Ronald Regan, gde se poslednjih godina dogodilo nekoliko slučajeva u kojima je nesreća za malo izbegnuta. Eksperti i neki zakonodavci su izjavili da su zabrinuti da će vazdušni prostor postati još zagušeniji nakon odluke Kongresa prošle godine da ublaži ograničenja koja su ograničavala direktne letove ka aerodromu u krugu od oko 2.000 kilometara od Vašingtona, sa nekoliko izuzetaka.
Zakonodavci su omogućili avio-kompanijama da otvore nove linije do destinacija kao što su Sijetl i San Francisko. Plan je podstakao intenzivnu debatu o zagušenosti nasuprot pogodnosti, pri čemu su neki zakonodavci najavili nove letove u svoje matične države, dok su drugi upozorili na potencijalnu tragediju.
Let koji se srušio u sredu nije bio deo tih proširenja. Dodao ga je Amerikan erlajns u januaru prošle godine usred pritiska zakonodavaca iz Kanzasa da se uvede više letova između Ronald Regan aerodroma i Vičite.
Avioni i helikopteri u neposrednoj blizini
Komercijalni avioni koji sleću i uzleću sa aerodroma Ronald Regan dugo su morali da se susreću sa vojnim helikopterima koji prelaze isti vazdušni prostor u ponekad zapanjujućoj blizini.
"Čak i ako svi rade ono što bi trebalo da rade, imate samo nekoliko stotina stopa razmaka između aviona koji dolaze na sletanje i mnogih helikoptera duž te rute", rekao je Džim Broukl, bivši navigator američkog ratnog vazduhoplovstva i advokat za vazduhoplovstvo. "Nemate puno prostora za greške".
Piloti su dugo upozoravali na "scenario noćne more" u blizini aerodroma sa komercijalnim avionima i vojnim helikopterima koji prelaze puteve, posebno noću kada jarko svetlo grada može da avionima oteža uočavanje aviona koji dolaze u susret.
Nešto više od 24 sata pre fatalnog sudara u sredu, drugi regionalni mlaznjak je morao da kruži pre nego što je započeo proceduru sletanja na aerodrom Ronald Regan nakon što je obavešten o vojnom helikopteru u blizini, pokazuju podaci sajtova i aplikacija za praćenje letova i podaci iz dnevnika kontrolora. Bezbedno je sleteo nekoliko minuta kasnije.
Penzionisani pilot Nacionalne garde američke vojske Darel Feler rekao je da ga je ovonedeljna nesreća podsetila na incident koji je doživeo pre deceniju kada je leteo vojnim helikopterom južno, duž reke Potomak u blizini aerodroma Ronald Regan.
Kontrolor leta mu je savetovao da pazi na sletanje mlaznog aviona na pistu 3-3, što je pristup aerodromu koji podrazumeva da avioni lete direktno preko rute koju koriste vojni helikopteri i helikopteri agencija za sprovođenje zakona koji prolaze kroz glavni grad zemlje.
Nije uvek lako uočiti avione
Feler nije mogao da uoči dolazeći avion zaslepljen svetlima grada i automobila na obližnjem mostu. Odmah se spustio, leteći samo 15-ak metara iznad vode kako bi se uverio da će mlazni avion koji se spuštao preći iznad njega.
Fotogalerija: Sudar putničkog aviona i vojnog helikoptera u Vašingtonu
"Nisam mogao da ga vidim. Izgubio sam ga u svetlima grada", ispričao je u četvrtak Feler, koji se penzionisao iz vojske 2014. "To me je uplašilo".
Felerovo iskustvo je, čini se, strahovito slično onome što bi, prema ocenama stručnjaka, moglo da se ispostavi da se dogodilo sa posadom vojnog helikoptera u sredu nešto pre 21 sat, dok su leteli na jug duž reke Potomak i sudarili se sa letom 5342 Amerikan erlajnsa koji je sletao na pistu 3-3.
Dok se mlaznjak Amerikena približavao aerodromu, kontrolori vazdušnog saobraćaja su pitali njegove pilote da li mogu da slete na pistu 3-3, a ne na dužu - i prometniju - pistu sever-jug. Piloti mlaznjaka su promenili putanju svog prilaza, krenuvši preko istočne obale reka pre nego što su se vratili preko Potomka i sleteli na 3-3.
Manje od 30 sekundi pre pada, kontrolor vazdušnog saobraćaja je pitao vojni helikopter da li ima na vidiku avion American erlajnsa, a vojni pilot je odgovorio da ima. Kontrolor je tada naredio helikopteru da prođe iza mlaznjaka. Nekoliko sekundi nakon tog poslednjeg prenosa, dve letelice su se sudarile u vatrenoj kugli.
Feler, koji je služio kao pilot instruktor za Nacionalnu gardu Vašingtona, rekao je da ima nekoliko pravila za nove pilote kako bi izbegli takve sudare. Upozorio ih je da ostanu ispod propisane granice od 200 stopa (60-ak metara) za helikoptere. I pozvao ih je da se čuvaju aviona koji sleću na 3-3 jer bi mogli biti teško uočljivi.
"Svetla za sletanje tih aviona nisu usmerena direktno na vas", rekao je Feler, dodajući da se ta svetla takođe "pomešaju sa svetlima sa zemlje, sa automobilima".
Nije prva takva smrtonosna nesreća
Sudar od srede podsećao na smrtonosni sudar 1949. godine, kada je u vazdušnom prostoru Vašingtona bio znatno manje gužve. Putnički avion na finalnom prilazu sadašnjem aerodromu Ronald Regan sudario se sa vojnim avionom, posle čega su oba aviona su pala u reku Potomak, kojom prilikom je poginulo 55 ljudi. U to vreme, to je bila najsmrtonosnija vazdušna nesreća u SAD.
Džek Šoneli, penzionisani pilot helikoptera policije Los Anđelesa, rekao je da je bio putnik u vožnji helikopterom preko DC-a i da je uvek bio iznenađen koliko je to komplikovano za pilote.
"Imate dva velika aerodroma; imate više zabranjenih područja; imate ograničenja nadmorske visine, rutinska ograničenja i mnogo vazdušnog saobraćaja", rekao je on. "Mnogo toga se dešava u uskom području".
Robert Kliford, advokat za pitanja vazduhoplovstva, rekao je da bi američka vlada trebalo da privremeno zaustavi letove vojnih helikoptera u vazdušnom prostoru koji koriste komercijalne aviokompanije u blizini aerodroma Ronald Regan.
"Ne mogu da prebolim koliko je zapanjujuće jasno da je ovo bio sudar koji se mogao sprečiti i da to nikada nije smelo da se dogodi", rekao je Kliford. "Već neko vreme se vode rasprave o zagušenosti (saobraćaja) i potencijalu za katastrofu. I videli smo da se to sinoć obistinilo".