Kada u podne 20. januara sledeće godine na vašingtonskom Kapitolu Džo Bajden izvrši primopredaju vlasti i mesto u Beloj kući prepusti Donaldu Trampu, 83-godišnji demokrata zatvoriće bogatu knjigu gotovo pola veka duge političke karijere i imaće vremena da se na miru osvrne na predsednički mandat tokom kojeg je vodio Ameriku.
U prethodne četiri godine, taj mandat je bio izuzetno turbulentan, obeležili su ga pandemija korona virusa, ekonomska i pitanja reproduktivnih prava, kao i tri velike spoljnopolitičke teme u kojima je akter, ne uvek glavni, bila Amerika. Stručnjaci iz više oblasti koji su govorili za Glas Amerike ocenjuju da je Bajdenov mandat bio polovično uspešan, ali dodaju da će neke pozitivne efekte Amerikanci osetiti tek u budućem periodu.
Bajden je na funkciju predsednika došao u januaru 2021, zamenivši Trampa i to u periodu kada su Amerika i svet tek ulazili u početak procesa vakcinacije protiv korona virusa.
„Kada je Bajden došao na funkciju, pandemija je zaista bila briga broj jedan. Povrh toga, inflacija još nije počela. Osećaj da su troškovi života izmakli kontroli i da je život učinila mnogo nedostupnijim za većinu Amerikanaca, još nije zavladao. Na neki način, Bajdenovo prilično uspešno rukovođenje tokom pandemije, uključujući uvođenje vakcina i ponovno otvaranje društva, to se ispralo u našem sećanju”, ocenio je za Glas Amerike Metju Dalek, istoričar sa Džordž Vašington univerziteta.
Završnica Bajdenovog mandata ostaće upamćena i po tome što se povukao iz predsedničke trke posle slabog nastupa u TV debati sa Trampom i posle niza kritika iz redova republikanca, ali i demokrata da je suviše star za još jedan mandat. Pitanje Bajdenovih godina "provlačilo" se kroz ceo njegov mandat. Umesto njega, tri i po meseca pre glasanja, u trku je ušla potpredsednica Kamala Haris koja je relativno “glatko” izgubila od Trampa.
“Ako pitate američke birače, oni nisu mislili da je Bajden bio dovoljno uspešan da izaberu drugu demokratsku administraciju posle četiri godine vlasti Bajdena i Haris. To je kratak odgovor. Dugoročni odgovor i to kako će možda istoričari na ovo gledati, mogli bi da budu drugačiji. Ali u ovom trenutku nije postojao je efikasan način da administracija saopšti svoje rezultate. Birači su rekli svoje na glasačkim mestima i odlučili da ne žele nastavak vlasti demokrata”, objašnjava za Glas Amerike Filipo Trevisan, vanredni profesor političke komunikacije sa Američkog univerziteta u Vašingtonu.
Ekonomija
Pod Bajdenovom administracijom, realan BDP je porastao za 12,6 odsto, što je prkosilo predviđanjima ekonomista. Od pandemije, ekonomski rast u SAD je daleko nadmašio rast konkurnetskih zemalja. Poslovne investicije su porasle, a nezaposlenost je niska.
Tokom ove administracije, američki mediji su ekonomskoj politici dali naziv Bajdenomiks.
“Bajdenova ekonomija, koja je obuhvatala plan za spasavanje Amerike - paket pomoći za vreme kovida koji je usvojen na početku administracije, zakonodavstvo o infrastrukturi, Zakon o čipovima i Zakon o smanjenju inflacije - ti masivni propisi u celini bili su veoma uspešni u brzom izvlačenju privrede iz pandemije tamo gde je bila pre pandemije, a zatim, osnaživanju ekonomskog rasta i istovremeno se bavi nekim prilično fundamentalnim pitanjima, uključujući nacionalnu bezbednost”, navodi za Glas Amerike Mark Zandi, glavni analitičar Mudis kompanije za ekonomska istraživanja.
Iako su statistički parametri pokazivali da je ekonomija jaka, javnost je situaciju očigledno videla drugačije.
“Teško je odgovoriti na to pitanje jer to na neki način zavisi od vašeg političkog opredeljenja u smislu da li tumačite iste podatke kao dobre ili loše. Mislim, osim skoka inflacije koji se desio u leto 2022, uglavnom, da ste se vratili deset godina unazad i rekli, postoji budući predsednik koji će imati rast do gornjih dva odsto da će inflacija osim skoka biti između 2 i 3%, da će nezaposlenost biti u 3 ili do 4 %, da bi većina ljudi rekla da je to prilično dobra ekonomija”, objašnjava za Glas Amerike Džon Horn, profesor praktične ekonomije sa Olin poslovne škole Vašington univerziteta u Sent Luisu.
Ali inflacija u 2022. ostavila je trajan utisak u umovima mnogih birača da je ekonomija gora nego što je objektivno jeste u pogledu statistike. Ipak, čak i ta inflacija je, prema mišljenju pojedinih ekonomista, bila pod kontrolom.
“To znači da je u godini u kojoj je inflacija bila 5%, BDP nominalno rastao za 7 ili 8%, tako da je i kada se uzme inflacija od 5% i dalje je bilo 2 ili 3 % više prihoda nego prethodne godine, čak i uz prilagođavanje inflaciji. Sada je pitanje, međutim, što ne dobijaju svi isto prilagođavanje za promene cena ili isti procenat povećanja svojih prihoda”, rekao je za Glas Amerike Antonio Doblas Madrid, vanredni profesor ekonomije na Mičigen stejt univerzitetu.
On tvrdi da je ljudima koji poseduju akcije bogatstvo poraslo, a da plate u određenim delatnostima jesu pratile ili čak premašile inflaciju.
“Za neke ljude - korisnike socijalnog osiguranja, penzionere, beneficije su indeksirane tačno na inflaciju CPI (indeks potrošačkih cena) - tako da ako inflacija poraste za 5%, oni dobijaju povećanje naknada za 5%. Međutim, čak i za pojedince čije su plate porasle, istraživanja sugerišu da se to više pripisivalo percepciji ljudi o sopstvenom uspehu u poslu. Dok su povećanja cena pripisana lošem upravljanju privredom”, navodi Doblas Madrid.
Na inflaciju, pa i celokupno stanje američke ekonomije u Bajdenovom mandatu velikoj meri uticali su i pandemija, ali i invazija Rusije na Ukrajinu.
“Inflacija koja je nastala kao posledica pandemije, poremećaji na tržištu rada i lanca snabdevanja usled pandemije i ruskog rata u Ukrajini, doveli su do značajnog povećanja cena nafte, prirodnog gasa i hrane. Inflacija se spustila, ali ljudi i dalje plaćaju 20 do 25% više za stanarine, energiju i namirnice nego pre dve, tri godine. I to je bilo veoma teško za mnoge Amerikance, posebno one sa nižim i nižim srednjim prihodima bez ušteđevine. To je bilo teško vreme i ljudima je bilo veoma teško da pređu preko toga. To je bilo važno za njihovo razmišljanje o tome kako je Bajden radio”, navodi ekonomski analitičar Mark Zandi.
Džon Horn sa Olin poslovne škole, međutim, tvrdi da je rat u Ukrajini nije imao toliki uticaj na cenu hrane i energenata koliko se prvobitno mislilo. Jedan od razloga je što su SAD same veliki proizvođač fosilnih goriva.
Univerzitet Mičigen od 1950-ih svakog meseca sprovodi anketu među potrošačima da vidi kako oni finansijski stoje - postavljaju mnoga pitanja, od kojih je jedno da li je ispitanik republikanac, demokrata ili nezavisni.
“Tako su republikanci pre izbora rekli da je ovo najgora ekonomija koja je ikada, gora nego u jeku pandemije, gora nego na vrhuncu finansijske krize, što očigledno nije slučaj. Ali, posle izbora, raspoloženje je skočilo i sada im je ekonomija u redu. Kod demokrata je suprotno. Demokrate su pre izbora mislile da je ekonomija u redu i njihov sentiment je potonuo posle izbora”, otkriva Zandi.
Pored političkog opredeljenja, i psihološki segment je uticao na to kako birači-potrošači gledaju na stanje američke ekonomije u prethodne gotovo četiri godine.
“U određenoj meri, deo stanovništva razmišljao je u stilu - moja plata je pratila inflaciju. Ali stalno slušam o inflaciji i druge ljude koji se bore sa njom. Stalno slušam o tome kako je inflacija zaista loša i kako je ekonomija zaista loša. I ne znači da su bili zbunjeni misleći da je ekonomija loša, ali bilo je, u izvesnoj meri razmišljanje - meni je dobro, ali svima ostalima je stvarno loše. Dakle, samo je pitanje vremena kada će meni postati loše. Moramo to da popravimo pre nego što se desi. I pošto su izbori bili tako tesni, niste morali da ubedite mnogo ljudi u to da promen odluku za koga će glasati”, objašnjava Džon Horn.
U trenucima kada su cene namirnica i životnih troškova u Sjedinjenim Državama počele da rastu, posebno za domaćinstva sa nižim srednjim i nižim prihodima, ljudi su se okrenuli kreditnim karticama i kreditima za potrošačko finansiranje po principu “kupujte sada, plaćajte kasnije” kako bi dopunili prihode i kupovnu moć posle visoke inflacije.
“To je bilo donekle izvodljivo kada su kamate bile niske. Ali kada su Federalne rezerve podigle kamatne stope, sada plaćaju mnogo više, na svojim karticama. Mislim, tipična kreditna kartica u SAD za nekoga ko pozajmljuje na svoju karticu je 24%. Razmislite o tome na trenutak, 24%. To je izuzetno visoko. Dakle, sada ljudi plaćaju kamate na dug koji su nagomilali kada su vremena bila teška. Mislim da je kombinacija toga zaista uznemirila ljude”, objašnjava analitičar Zandi.
Silazak sa vlasti Bajdenove administracije posledica je i globalnog trenda koji je zahvatio mnoge razvijene zemlje u postpandemijskom periodu, sumira profesor ekonomije Doblas Madrid.
Reproduktivna prava, imigracija, pomilovanje
U prethodne tri godine, Bajden je prema rezultatima najvećeg broja relevatnih istraživanja imao rejting odobravanja koji nije prelazio više od 40 odsto, što je prema navodima istoričara Metjua Daleka, “daleko od sjajnog”.
Odluka Vrhovnog suda da ukine presudu u slučaju Ro protiv Vejda o pravu na abortus na nacionalnom nivou u velikoj meri je obeležila Bajdenov mandat iako on kao predsednik države, po verispovesti katolik, nije imao uticaja na to. Njegove demokrate su glasni borci za reproduktivna prava i na pitanju prava na izbor su pokušali da dobiju podršku birača u kampanji.
Sudovi su u Bajdenovoj eri igrali i značajnu ulogu i kada su u pitanju procesi protiv Trampa zbog pokušaja nekadašnjeg i budućeg predsednika da poništi rezultate izbora 2020. i njegove odgovornosti za upad demonstranata u Kapitol 6. anuara 2021.
“Nastavila je da se kruni podrška javnosti institucijama ove zemlje, više nego čak i 2020. i 2021, gde su se mnogi pobornici demokratije nadali da bi Bajden mogao da vrati poverenje u naše institucije. A to se još nije dogodilo. Taj trend se nastavio, što je takođe doprinelo Trampovom reizboru”, navodi Dalek.
Odluka da u smiraj mandata pomiluje i sina Hantera koji je optužen za federalna krivična dela, u američkoj javnosti, pa i kod nekih koji su naklonjeni demokratama dočekana je kritikama. Bajden je mesecima pre toga govorio kako nema nameru da pomiluje sina jer ne želi da utiče na sudske procese.
“Pomilovanje će biti očigledno deo njegovog predsedništva, delom zato što odražava i kontradiktorne impulse koje je imao da zaštiti svoju porodicu, s jedne strane, i da, s druge strane, da brani, institucije i brani vladavinu prava. Dakle, pomilovanje je velika stvar. I to opet odražava ovu eru u kojoj su institucije ove zemlje nacije nekada zaista bile negovanije ili poštovanija, trpele jedan za drugim političkim udarcem i gde se podrška naroda dramatično krunila”, dodaje Dalek.
U prve dve godine Bajdenovog mandata, određeni značajni zakonodavni predlozi su dobijali dvopartijsku podršku u Kongresu.
“Treba imati na umu činjenicu da su neki od tih zakona zahtevali dvopartijski sporazum, nešto što u Vašingtonu ne viđamo ovih dana. A ljudi ne vole da pričaju o tome jer se čini da neki birači ne vole da razgovaraju sa drugom stranom. I tako političari često dobiju negativnu reakciju ako zauzmu dvopartijski pristup. Ali sa političke tačke gledišta je to bilo veoma značajno dostignuće”, kaže Filipo Trevisan sa američkog univerziteta.
Stvari su počele da se menjaju kada je na red došao drugi, veliki paket propisa i odluka koji je Bajden obećao tokom kampanje 2020 – to je bio skup dugo najavljivanih socijalnih mera.
“Radi se o merama socijalne podrške kao što je pristupačnija briga za deci zaposlenih roditelja, jednostavno nisu mogli da dobiju većinu u Kongresu, da donesu taj zakon. I mislim da je to na kraju jedna od stvari koje su politički štetile ovoj administraciji jer je republikancima dale priliku, iako su i sami bili za te mere. Ali to im je dalo priliku da iznesu ovaj argument kako su demokrate zaboravile na srednju klasu i da neće da im pomognu”, dodaje Trevisan.
Ukidanje prava na abortus na nacionalnom nivou ostavilo je traga na Bajdenovom nasleđu zbog toga što, iako bez objektivne odgovornosti za tu odluku, desilo se za vreme njegove vladavine.
“To su teška pitanja u smislu Bajdenovog nasleđa i toga da nije imao kontrolu nad Vrhovnim sudom, koji je poništio presudu Ro protiv Vejd i vratio ga nazad državama. SAD su po tom pravu sada na međunarodnom planu viđene kao manje slobodne za žene od drugih velikih zapadnih demokratija ili čak i azijskih demokratija. To je nazadovanje, iako to nije Bajdenovo delo”, ističe Met Dalek.
Pitanje problema sa migracijom našlo se u vrhu liste u predizbornoj kampanji, a južna granica sa Meksikom, kao i kod mnogih drugih američkih predsednika, ima važnu ulogu u tome kako birači ocenjuju njegov uspeh.
“Na neki način, Bajdenova administracija je na kraju dospela u sličnu poziciju kao Trampova administracija u pogledu rada sa Meksikom na imigraciji, pokušavajući da natera Meksiko da zaustavi tok migranata koji pokušava da pređe južnu američku granicu”, kaže za Glas Amerike Brajan Finukan, analitičar Međunarodne krizne grupe.
Bajden se često nalazio na meti kritika republikanaca da ima suviše “mekan” stav prema pitanju migracija i bezbednosti na granici, a delovalo je i tokom kampanje da demokrate neretko umanjuju značaj koji ovo pitanje ima kod birača. A druga tema koje su demokrate i Bajden “gurale pod tepih” su transrodna pitanja, tvrdi Filipo Trevisan.
“To je lekcija koju bi demokrate možda trebalo da nauče - da neangažovanje po tim pitanjima jednostavno nije opcija. Ali angažovanje na njima je i izazov. Zato to treba da se uradi na način da ne omogući njihovim protivnicima, da kažu da ako govore o transrodnim pitanjima, to ne znači da ne razmišljaju o ekonomiji. Obe stvari moraju da se rade u isto vreme. To su opet pitanja koja su republikanci zaista postavljali, a na kraju su bila veoma važna prosečnom glasaču”, ocenjuje Trevisan.
Kada je došao na vlast 2021, Bajden je nasledio Ameriku koju su karakterisale i povišene međurasne napetosti pojačane pogotovo nakon što je policajac u Mineapolisu ubio Afroamerikanca Džordža Flojda u maju 2020, a onda su usledile meseci protesta širom zemlje.
“Rasna pravda bila jedno od glavnih pitanja na osnovu kojih je došao na funkciju obećavajući da će imati značajnu ulogu. Pored toga, govorio je i o klimatskim promenama i pandemiji. Ali rasna pravda je bila pri vrhu. Nije bio u stanju da donese onu vrstu zakona, uključujući one vezane za glasačka prava, koje je podržavao”, ocenjuje Metju Dalek.
Spoljna politika
Iako spoljna politika, prema većini istraživanja javnog mnjenja u Americi ne igra veliku ulogu kod birača, svakako predstavlja bitan deo zaostavštine presednika Sjedinjenih Država.
Bajdenova administracija se odmah na početku suočila sa nasleđenim izazovom u Avganistanu, a odlazi sa dva velika nerešena konflikta - u Ukrajini i na Bliskom istoku. Filipo Trevisan sa Američkog univerziteta smatra da su ova dva sukoba predstavljala “nepovoljan sticaj okolnosti koji nije išao u korist demokrata i Bajdena.
“To je omogućilo republikancima da predstave Bajdenovu administraciju kao nekompetentnu u pokušaju da zadrži mir”, govori Trevisan.
Pod vođstvom Bajdena, američke snage su se u avgustu 2021. povukle iz Avganistana posle 20 godina, čime je okončano učešće SAD u tamošnjem ratu i to se može smatrati jednim od uspeha, prema mišljenju Brajana Finukana iz Međunarodne krizne grupe.
U preostala dostignuća Bajdenove spoljne politike on ubraja pitanja poput sprečavanja vojnog udara u Brazilu, jačanja američkih partnerstava i saveza, kao i usmeravanje međunarodne podrške Ukrajini da se suprotstavi ruskoj invaziji.
“Ali ova dostignuća i mnogi napori Bajdenove administracije će verovatno biti u senci dva razvoja događaja. Jedan je rat u Gazi, a drugi povratak Donalda Trampa u Belu kuću. A ja kažem povratak Donalda Trampa u Belu kuću u kontekstu spoljne politike, jer mnoga dostignuća Bajdenove administracije mogu biti potkopana ili poništena povratkom predsednika Trampa”, ocenjuje Finukan.
On dodaje da je ironija u tome povlačenje iz Avganistana bio jedan od “najvećih udaraca Bajdenu”, iako je američka umešanost bila duboko nepopularna i protivila su mu se dva uzastopna predsednika.
“Predsednik Tramp je stavio SAD na put trajnog odlaska i povlačenja svih američkih trupa iz Avganistana. I Džo Bajden je to sproveo. Ali nažalost, kraj američkog angažovanja tamo bio je zasenjen načinom na koji je došlo do odlaska. Haos na aerodromu u Kabulu i smrt pripadnika američke vojske i samoubilački bombaški napadi”, objašnjava Finukan.
Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo je 7. oktobra kada je Hamas, grupa koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, napala jug Izraela ubivši 1.200 i otevši 250 ljudi. Usledila je ofanziva Izraela na Pojas Gaze u kojoj je do sada ubijeno više od 45.000 ljudi, prema podacima Hamasovog ministarstva zdravlja koje ne pravi razliku između civila i boraca.
Izrael, glavni američki saveznik na Bliskom istoku, suočio se i napadima Hezbolaha, još jedne grupe koju SAD smatraju za terorističku, iz Libana kao i iz Irana. Izrael je uspeo da eliminiše vođe i kompletne organizacione infrastrukture Hezbolaha i Hamasa, a sukob na jugu Libana završio sa primirjem. Bajden se, zbog snažne podrške Izraelu i sukoba koji je odneo mnogo života civila, našao na meti kritika uglavnom levog krila svoje stranke, progresivnih i birača arapskog porekla.
Finukan navodi da su “stravični napadi” Hamasa vratili palestinsko pitanje u “prvi plan”, ali da je odgovor Izraela, koji je imao bezrezervnu podršku SAD, doneo pustoš i razaranje u Gazi i u južnom Libanu, kao i da su se “oružane snage SAD uključile u nova i u obnovljena neprijateljstva širom Bliskog istoka”.
“Predaće potencijalna neprijateljstva u Iraku i Siriji, gde su i američke trupe, predsedniku Trampu. Tako je Džo Bajden, uprkos tome što je vodio kampanju i hvalio se time da je okončao naše večne ratove, još uvek vodi te večne ratove”, ističe Finukan.
Sporazum o prekidu vatre u Gazi još nije postignut, a Hamas i Izrael mesecima razmenjuju krivicu dok posrednici SAD, Egipat i Katar pokušavaju da obezbede pomak.
“Mnogo toga se moglo sprečiti da je administracija započela pregovore o prekidu vatre u Gazi, što je bi smirilo regionalna neprijateljstva da je te pregovore shvatila ozbiljnije i iskoristila uticaj SAD da pokuša da zaustavi borbe u Gazi znatno ranije. Ovo ne znači da sad treba ući u priču - ovi su dobri, a oni su loši momci. Nije stvar u upiranju prstom i pripisivanju krivice. Reč je o izborima koje je donela administracija koji su nas doveli tamo gde smo sada”, kaže Finukan.
Ni drugi “front” - onaj u Ukrajini, Bajdenova administracija nije uspela da zatvori, iako je konstantno pružala snažnu podršku Kijevu u borbi protiv ruske agresije koja je počela u februaru 2022. U završnici mandata, Bajden je dao “zeleno svetlo” da ukrajinske snage mogu da gađaju ciljeve dublje u Rusiji projektilima dalekog dometa, što su stručnjaci ocenili kao izuzetno važan potez, dok drugi smatraju da može da doprinese daljoj eskalaciji sukoba.
Finukan kaže da je administracija išla po “tankoj liniji”, jer je želela da obezbedi međunarodnu podršku Ukrajini kako bi joj omogućili da se odupre ruskoj agresiji i da Kijev bude u najbolju moguću pregovaračku poziciju kada jednom sedne za pregovarački sto.
“Istovremeno, SAD su želele da izbegnu eskalaciju, posebno direktan sukob u SAD ili NATO-u sa Rusijom, i zbog toga su vrlo rano odbacili pozive da se uvede zona zabranjenih letova. Zato su bile oprezne u davanju dozvole Ukrajini da koristi američke rakete za gađanje duboko u Rusiji. Bila je razumna u pogledu vrsta oružja koje je dostavila Ukrajini”, navodi Finukan i dodaje i da će uvek biti ograničenja u sposobnosti podrške SAD, pošto “same ne vode rat”.
Podele i nasleđe
Jedna od karakteristika Amerike i pre Bajdenovog dolaska na vlast, a gledajući rezultate poslednjih izbora, i nakon njegovog odlaska jeste polarizacija društva. Među glavnim faktorima za ovakvu podeljenost, prema mišljenju stručnjaka je i odakle ljudi dolaze do informacija.
“Imamo klimu povećane polarizacije ljudi. Nekada bilo nekoliko TV kanala i novina, svi su manje-više dobijali informacije iz istog seta programa i članaka. Sada postoji takva raznolikost da osoba može da konstruiše svoje omiljene ‘balone’, mogu ograničiti pažnju na sopstvene kanale, društvene medije, podkaste”, kaže Antonio Doblas Madrid, profesor ekonomije sa Mičigen stejt univerziteta.
Bajden je odmah po dolasku u Belu kuću, a često i tokom mandata, govorio o potrebi ideje za dvopartijskim jedinstvom, ali ta retorika očigledno nije naišla na previše plodno tle, a dodatni faktor je i to što mnogi Amerikanci i dalje ne žele da učestvuju u političkom životu.
“Moramo da razmislimo o tome da, iako se čini da su ljudi podeljeniji nego ikad, postoji mnogo onih koji jednostavno ne žele da učestvuju. Smatraju da nema mnogo smisla jer možda neće dati rezultate koje žele. Dakle, mnogi Amerikanci još uvek ne glasaju, možda nisu zainteresovani za politiku na bilo kom nivou. Ne samo na nivou predsedničkog Kongresa, već i na nizu glasačkih trka. I to je problem”, objašnjava profesor političke komunikacije Filipo Trevisan.
Prema njegovim rečima, mnogi faktori, pored protoka vremena, uticaće na to kakav će biti konačan sud Amerikanaca o uspešnosti Bajdenove administracije – a jedan od glavnih je da li će i u kojoj meri usvojeni akti “preživeti” buduću Trampovu vlast.
“Poslednja dva predsednika koja su imala po jedan mandat, Džimi Karter i Džordž Buš Stariji bili su viđeni mnogo povoljnije nakon što su napustili Belu kuću. I ljudi su imali mnogo lepša sećanja na njih i mnogo veće odobravanje”, kaže istoričar Met Dalek.
Navodeći primer Kartera, on kaže da je taj nekadašnji demokratski predsednik sada viđen kao “vizionar” u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju energije, a Džordž Buš Stariji mnogim liberalnim Amerikancima imponuje kao čovek koji brani međunarodnu ulogu SAD.
“Na neki način se njihove pozitivne strane preuveličavaju, a javlja se i prirodna nostalgija”, objašnjava on.
Ali da li će ta nostalgija biti dovoljna da ono što je Bajden radio bude viđeno kao pozitivno?
“Činjenica da je jedan od njegovih glavnih ciljeva bio da zadrži Trampa van vlasti i u tome nije uspeo. Mislim da će to biti veliki deo njegovog nasleđa”, zaključuje Dalek.