Problemi nedostataka hrane pogađaju i najrazvijenije svetske ekonomije u kojima se deo stanovništva suočava sa tim. Gotovo 13 odsto američkih domaćinstava ne uspeva adekvatno da se prehrani, pokazuju poslednji podaci američkog Sekretarijata za poljoprivredu.
Konkretnije, sedamnaest miliona porodica ili svako osmo domaćinstvo - u pojedinim delovima godine, nije u mogućnosti da obezbedi namirnice dovoljne hranjivosti.
To je američke lokalne zajednice podstaklo da pomažu sugrađanima kojima je to potrebno. Jedna od njih, okupila se u neposrednoj blizni američke prestonice, u zgradi vatrogasne brigade vašingtonskog predgrađa Betezde.
„Ovde sam da bih pomogla ljudima, koji nemaju dovoljno novca, da mogu da se prehrane", rekla nam je El Bensman - učenica četvrtog razreda lokalne osnovne škole. Sa majkom je deo tima koji pakuje hranu za sugrađane koji, zbog besparice, ne mogu da je kupe.
„Veoma nam je važno da se osećamo delom zajednice i da brinemo jedni o drugima – čak i ukoliko se ne poznajemo. Nadam se da će tako moja ćerka osetiti jaču povezanost sa zajednicom u kojoj živimo“, kaže Džojs Bensman.
Svakog četvrtka na istom mestu različiti ljudi rade istu stvar. Pakuju obroke za oko 400 porodica koje dele petkom. Uprkos snaženju ekonomije – 44 miliona američkih građana godišnje nije u stanju da se prehrani, od kojih je 13 miliona dece.
Fernanda Henderson, učenica petog razreda, kaže da želi da nauči da pomaže ljudima.
"Učim se i timskom radu. Činimo dobro za druge ljude jer će odavde izaći sa više hrane“, podvlači Fernanda.
Program podrške nastao je u vreme pandemije kovida 19 tokom 2020. koja je ostavila poledice u čitavom svetu. Od tada mesečno zbrinjava skoro 5.000 korisnika.
Džejkob Henderson, Fernandin otac - tumači da je iz nedavne globalne nevolje prostekla i neka korist.
„Naučite da ponekad kriza poput kovida stvori i priliku da uradite nešto poput ovoga. Iskoristite situaciju i mislim da je to dobra lekcija za decu. Takođe, tu je i timski rad. Može se učiti kroz zabavu i dati doprinos zajednici, dok se radi nešto što je dobro", smatra on.
Među porodicama spremnim da pomognu bilo je onih koji su se u prošlosti suočavali sa sličnim problemima. Merikejt Roberts bila je korisnica sličnih problama dok, njena porodica posle krize, nije stala na noge.
„Mislim da je važno jer znam kako je biti gladan, kada nemaš šta da jedeš. Želela sam da i moj sin stekne razumevanje za to – kako izgleda kada nemaš", kaže za Glas Amerike Merikejt Roberts.
Ruku pomoći lokalnoj zajednici pružila je organizacija „Prehranimo Betezdu“. Smiraj pandemije i vraćanje u normalne životne tokove – nije značilo da su problemi nestali a svi doživeli boljitak.
„Tri-četiri godine nakon pandemije deluje da su potrebe još veće kod ljudi koji nemaju dovoljno novca za stanarinu, hranu, lekove, odeću. U situaciji su u kojoj im nije lako. Verujemo da je hrana pravo i obezbeđujemo im je kako bi prebrodili teškoće. Zdrave i hranjive obroke“, podvlači Džon Ros - osnivač nevladine organizacije "Prehranimo Betezdu", koja nedeljno organizuje pakovanje i podelu oborka tokm poslednje četiri godine.
Društvena odgovornost, pomoć zajednici i empatija - vrednosti su kojima se ova grupa školaraca uči od malih nogu. Ostaju očekivanja i nade da naučeno neće zaboraviti i da će ga primeniti u odraslom dobu – kada neki od njih postanu donosioci odluka od kojih će zavisiti mnogo toga.
