Američki poslodavci su u junu objavili manje oglasa za radna mesta, što je znak da velika potražnja za radnicima, koja je bila ključni faktor postpandemijske privrede, polako opada.
Broj otvorenih radnih mesta u junu je pao na 9,6 miliona, saopštilo je Sekretarijat za rad.
To je mali pad u odnosu na prošli mesec, ali je velika razlika u odnosu na april, kada je otvoreno 10,3 miliona radnih mesta.
Ujedno je jun i najslabiji mesec u ovoj kategoriji u poslednje skoro dve godine.
Vladin izveštaj pokazuje i da je broj ljudi koji su dali otkaz u junu pao sa 4,1 na 3,8 miliona, a to je još jedan pokazatelj da su se procesi na tržištu rada usporili.
Iz sistema Federalnih rezervi (FED) žele da “ohlade” tržište rada, jer ako kompanije imaju manja potraživanja za zaposlenima i opada broj ljudi koji daju otkaze u potrazi za bolje plaćenim pozicijama, poslodavci će biti pod manjim pritiskom da podignu plate i zadrže radnike.
Manja povećanja plata bi mogla da pomognu u obaranju inflacije, pošto kompanije neće morati da podižu cene kako bi pratili rast troškova rada.
Podaci iz najnovijeg izveštaja ukazuju da na svakog nezaposlenog dolazi 1,6 radnih mesta, što je pad u odnosu na 1,9, koliki je bio najviši prosek ranije ove godine, iako je i dalje veći nego pre pandemije.
U petak bi američka vlada trebalo da objavi julski izveštaj o radnim mestima, koji će pokazati koliko je još radnih mesta otvoreno tokom tog meseca.
Očekuje se da će izveštaj pokazati je li stopa i nezaposlenosti pala ispod sadašnjeg nivoa od 3,6 odsto, što je najniže u skoro pola veka.
Takođe, ekonomisti predviđaju da će bi dokument mogao naznačiti da povećanje broja radnih mesta za 200.000, dok se stopa nezaposlenosti nije promenila, navodi FactSet, kompanija koja se bavi proverom podataka.
Otkako je privreda prvi put počela da se oporavlja posle pandemije, broj otvorenih radnih mesta je “eksplodirao” - u martu 2022. dostigao je 12 miliona.
Pre pandemije, taj broj nikada nije bio veći od 7,6 miliona.
Prosečna plata je porasla za 4,6 odsto u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, iznad tempa pre pandemije od oko tri odsto.
Iako je to odlična vest za radnike, u FED-u su zabrinuti da, ukoliko kompanije ne postanu produktivnije, takva povećanja mogu da budu previsoka da se ostvari ciljana stopa od dva odsto inflacije.
FED je prošle nedelje podigao svoju ključnu kratkoročnu stopu 11. put u 17 meseci, kako bi pokušao da obuzda inflaciju, koja je trenutno na tri odsto.
Isključujući promenljive kategorije kao što su hrana i energenti, međutim, prema mernim kriterijumima FED-a, stopa je porasla 4,1 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Većina ekonomista bi očekivala da takav drastičniji rast kamatnih stopa dovede do masovnih otpuštanja i povećanja nezaposlenosti.
Ali stopa nezaposlenosti se samo neznatno promenila otkako je FED u 2022. počeo da povećava troškove zaduživanja.
Džerom Pauel, predsednik FED-a, kaže da se dugo nadao da će više kamatne stope, umesto većeg broja otpuštenih radnika, navesti poslodavce da smanje broj radnih mesta.
Pauel je prošle nedelje na konferenciji za novinare rekao da je tržište radne snage “smekšalo, što bi trebalo da pomogne u suzbijanju inflacije i vraćanju na normalnije nivoe”.
Obično, kada se broj radnih mesta smanji, kompanije otpuštaju radnike i povećavaju stopu nezaposlenosti.
Ali za sada se to ne dešava.
Izveštaj od utorka - nazvan Pregled otvaranja radnih mesta i fluktuacije radnika, pokazao je da su otpuštanja opala u junu, na 1,53 miliona, u odnosu na 1,57 miliona u maju.
To je ispod trendova pre pandemije i ukazuje da kompanije generalno žele da zadrže osoblje.
