Američki istraživači objavili su istorijski proboj u nuklearnoj fuziji, slaveći "revolucionarno dostignuće" u potrazi za izvorom neograničene, čiste energije i krajem oslanjanja na fosilna goriva.
Nacionalna laboratorija Lorens Livermor (LLNL) objavila je da je upotrebila najveći laser na svetu da bi prvi put proizvela fuzionu reakciju koja ponavlja proces kojim se sunce napaja energijom, i proizvela više energije nego što je potrošeno u proizvodnji - što je već decenijama cilj naučnika.
Pristalice opisju nuklearnu fuziju kao čisti, obilan i bezbedan izvor energije koji će jednog dana omogućiti čovečanstvu da prestane da zavisi od zavisnosti od uglja, sirove nafte, prirodnog gasa, i drugih goriva koja pokreću globalnu klimatsku krizu.
Sekretarijat za energetiku je opisao postizanje nuklearne fuzije kao "veliki naučni proboj", koji će voditi ka "napretku u nacionalnoj odbrani i budućnosti čiste energije."
Međutim, biće potrebno još mnogo vremena pre nego što fuzija postane održiva na industrijskom nivou, kako bi se obezbeđivala električna energija za domaćinstva i poslovne prostore.
"Ima još značajnih prepreka, ne samo u nauci nego i tehnologiji", navela je na konferenciji za novinare Kim Budil, direktorka LLNL-a.
Eksperti za klimu, međutim, upozoravaju da svet ne može da čeka toliko dugo da smanji emisiju štetnih gasova, i ograniči najgore posledice globalnog zagrevanja.
"Sveti gral" nauke
Izveštaj Fajnenšel tajmsa tokom vikenda, u kojem je najavljena vest o nuklearnoj fuziji, izazvao veliko uzbuđenje u naučnoj zajednici.
Prema pisanju britanskog dnevnika, istraživači u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor (LLNL) u Kaliforniji prvi put su uspeli da proizvedu "neto dobitak energije" iz nuklearne fuzije, što znači da se u procesu reakcije proizvodi više energije nego što je upotrebljeno da se aktivira.
Ako se ovo dostignuće potvrdi "to je istinski veliki proboj što je neverovatno uzbudljivo", izjavio je fizičar Džeremi Čitenden iz Imperijalnog koledža u Londonu.
"To dokazuje da dugo željeni cilj, "sveti gral" fuzije, zaista može da se ostvari".
Nulearne elektrane širom sveta koriste fisiju - cepanje jezgra teških atoma - za proizvodnju energije. Fuzija, s druge strane, kombinuje dva laka atoma vodonika da bi se formirao jedan teži atom helijuma, pri čemu se otpušta velika količina energije.
To je proces koji se odvija i unutar zvezda, među kojima je i naše Sunce.
Na Zemlji, fuzione reakcije mogu da se izazovu zagrevanjem vodonika do ekstremnih temperatura unutar specijalizovanih uređaja.
Istraživači u LLNL-u koriste ogromno Nacionalno postrojenje za sagorevanje - 192 ultra-moćna lasera uperena ka cilindru veličine naprstka, ispunjenog vodonikom.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, naučnici Nacionalne laboratorije Lorens Livermor proizveli su oko 2,5 megadžula energije u reakciji nuklearne fuzije, ili oko 120 procenata od 2,1 megadžula koliko su upotrebili laseri da pokrenu reakciju.
Kao i kod fisije, tokom procesa fuzije se ne otpušta ugljenik, ali fuzija ima i mnoge druge prednosti - ne predstavlja rizik od nuklearne katastrofe i proizvodi mnogo manje radioaktivnog otpada.
Drugi projekti nuklearne fuzije su takođe u razvoju širom sveta, uključujući i veliki međunarodni projekat poznat pod nazivom ITER koji se trenutno gradi u Francuskoj. Umesto lasera, ITER će koristiti tehniku poznatu kao magnetno ograničenje, gde će se uskovitlana masa vodonične plazme spajati unutar velike komore.
