Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor, skraćeno ITER, trenutno je u izgradnji na jugu Francuske, i često se pominje kao najsloženiji naučni instrument na svetu. Taj projekat su pokrenuli Ronald Regan i Mihail Gorbačov na američko-sovjetskom samitu 1985. godine. Projekat je međutim u nekoliko navrata prekinut iz političkih i tehnoloških razloga. Ipak, kako kaže direktor ITER-a, 50 odsto projekta je završeno i elektrana je na putu ka proizvodnji jeftine energije iz onoga što će u suštini biti malo sunce u njegovoj srži.
Na svetu ima 450 nuklearnih reaktora, od kojih su 60 još u izgradnjii, a svi – osim jednog – oslanjaju se na nuklearnu fisiju, odnosno cepanje atoma urana. Iz tog procesa se dobija ogromna količina toplote, ali i radioaktivnosti.
Jedini izuzetak, ITER, ima za cilj da prikuplja energiju iz nuklerane fuzije, odnosno spajanje jezgara atoma vodonika i helijuma pri čemu se takođe oslobađa velika količina toplote, ali jako malo radijacije.
Najveći problem je međutim to što pokretanje nuklearne fuzije zahteva uslove slične onim u srži neke zvezde, ali na milimetarskoj skali.
“Plazma će biti na 150 miliona stepeni. Veoma mala količina, veoma mala količina materije, samo dva grama vodonika, ali na veoma visokoj temperaturi. A i moramo da obuzdamo tu plazmu kako bi mogla da se obavi fuzija, što znači sudaranje i stvaranje novih atoma”, objašnjava direktor ITER-a Bernar Bigo.
Naučnici planiraju da smeste tu supervrelu plazmu u centar cevi nalik na krofnu, te prave elektromagnete gotovo 300 hiljada puta snažnije od magnetskog polja Zemlje. To je zahtevan zadatak u kojem učestvuje 36 zemalja, dok Evropska unija snosi 45 odsto troškova. Očekuje se da će konačna vrednost projekta biti veća od 26 milijardi dolara.
Sjedinjene Države su smanjile svoj doprinos za gotovo polovinu ove i iduće godine, ali predsednik Donald Tramp je od zvaničnika tražio da ponovo razmotre to pitanje.
“Osećam, i zbog toga sam sada u Vašingtonu, da ljudi sve više razumeju i da su sve više uvereni da je ovo pravi način kako bi se pružilo jasno razumevanje o ovoj gorućoj plazmi i potencijalu koji ima korišćenje fuzione energije za energetske zalihe u budućnosti”, ističe Bigo.
Ukoliko se finansiranje nastavi kako je planirano, prvo paljene plazme u ITER-u moglo bi da se obavi već 2025. godine, dok bi 2035. godine elektrana počela sa radom u punom kapacitetu.