Globalna emisija ugljen dioksida porasla je za šest procenata ove godine, pokazuju neka istraživanja. Stručnjaci upozoravaju da se emisija mora drastično smanjiti kako bi se sprečile dalje klimatske promene. Podaci pokazuju da je potrošnja uglja ove godine smanjena, što neki tumače kao znak da svet polako prelazi na čistiju energiju.
Troje od deset velikih prozivođača uglja u Americi je 2019. bankrotiralo, što ukazuje na pad u toj industriji. Proizvodnja uglja u Americi je za trećinu manja nego 2008. I očekuje se da će se i dalje smanjivati.
Sekretar za životnu sredinu i energetiku Kentakija Čarls Snejvli je nekadašnji direktor kompanije za proizvodnju uglja. U maju je saopštio lošu prognozu za tu industriju.
“Mislim da postoji rizik od pada proizvodnje uglja. Već ga beležimo, a mislim da će biti još i gori”
Predsednik Donald Tramp je u kampanji 2016. obećao da će oživeti industriju uglja. Ublažio je propise o zagađivanju vazduha koji su kočili proizvođače.
Ali, termoelektrane širom zemlje se zatvaraju. Napredak u eksploataciji prirodnog gasa doveo je do smanjenja njegove cene. A cene solarne I energije vetra su takodje osetno pale. To se desilo brže nego što se očekivalo, kaže ekonomista sa Univerziteta Vajominga Robert Godbi.
“Kretanja na tržištu dovela su za kratko vreme tržište uglja u situaciju koju je malo ko mogao da predvidi”
Ni broj radnih mesta u industriji uglja nije vraćen na prethodno stanje otkad je Tramp na vlasti. Promene na tom tržištu su jedan od razloga zbog kojih je emisiija štetnih gasova smanjena za jedan procenat, kaže predsednik Globalnog projekta za ugljenik sa Univerziteta Stenford, Rob Džekson.
“I u SAD i u Evropi vidimo da se potrošnja uglja velikom brzinom smanjuje. Ove godine je na oba mesta pala za oko 10 procenata, što je veloma iznenađujuće”
Ali, potrošnja uglja istovremeno je porasla u Indiji i Kini, najvećem svetskom potrošaču uglja, što je praktično anuliralo pad u drugim mestima.
Obe zemlje planiraju izgradnju dodatnih termoelektrana, što povećava zabrinutost od novih emisija ugljen dioksida. U obe zemlje već postoji više termoelektrana nego što se koristi, kaže Tim Bakli sa Instituta za ekonomiju i finansijke analize energetike.
“Svaka od tih termoelektrana je, u proseku, aktivna svaki drugi dan. Znači, I novi kapaciteti koji se grade su suvišni za realne potrebe zemlje”.
Uprkos padu potrošnje uglja, raste emisija štetnih gasova zbog sagorevanja nafte, a i potrošnja prirodnog gasa je u porastu. I to je loša vest za klimu, kaže Džekson.
“Mislim da smanjenje potrošnje uglja u SAD i Evropi jednostavno nije dovoljno da bi se globalna emisija štetnih gasova stabilizovala i smanjila”
Svet bi, prema njegovim rečima, trebalo ozbiljno da se pozabavi smanjenjem potrošnje svih fosilnih goriva, ako želi da spreči dalje klimatske promene.
