Svega tri puta u istoriji američkih izbora (1934, 1998. i 2002. godine) stranka aktuelnog predsednika SAD uspela je da poveća prednost u Predstavničkom domu na izborima na polovini mandata, ali to se - prema procenama predstavnika Centra društveni dijalog i regionalne inicijatibe (CDDRI) - neće dogoditi i na izborima 8. novembra.
Prema rečima Milana Krstića, docenta na FPN, koji zajedno sa kolegama Markom Dašićem i Milošem Vukelićem iz Ohaja prati zbivanja na biralištima u Americi, sve prognoze govore o tome da su veliki izgledi da republikanska stranka osvoji većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu, čime će pozicija aktuelnog predsednika Džoa Bajdena biti dodatno otežana u drugoj polovini mandata.
Kako kaže Krstić, osim ovog istorijskog, još su dva velika razloga koji upućuju na pobedu republikanaca na današnjim izborima. Kako istraživanja pokazuju za bolji rezultat i eventualnu pobedu demokrata potrebna je velika izlaznost, a po svemu sudeći izlaznost 8. novembra neće biti dovoljna za uspeh demokrata, objašnjava Krstić i dodaje da je možda presudan treći faktor - loš rejting aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.
Bajden danas ima lošiji rejting nego Donald Tramp na polovini svog mandata 2018. godine za dva do tri indeksa poena, ističe Krstić i dodaje:
“Jedini, od 50-tih naovamo kandidat koji je imao gori predsednički rejting na izborima na pola mandata je Džordž Buš mlađi u svom drugom mandatu 2006. godine. On je bio negde na 38 posto. Ovo je, moglo bi se reći u novijoj istoriji najgori rezultat i to je jedan od indikatora da demokrate verovatno baš nemaju čemu da se nadaju na ovim izborima”.
Govoreći o temama koje su bile dominantne u ovoj predizbornoj kampaji, Marko Dašić asistent na FPN kaže da se na ovim izborima na polovini mandata gotovo nikada ne govori o velikim spoljnopolitičkim temama, kao na samim predsedničkim izborima:
“Spoljna politika u celini nije toliko važna za ove izbore na pola predsedničkog mandata iako se rat u Ukrajini i takmičenje sa Kinom posredno prelivaju i na ekonomiju, i na inflaciju, i na otvaranje fabrika, i radna mesta, i na emigraciju, i na stanje demokratije u smislu inostranog mešanja u izbore”, rekao je Dašić.
Kako kaže ni rat u Ukrajini, a još manje zbivanja na Zapadnom Balkanu nisu bili u fokusu izbora, ali Dašić veruje da se tu neće mnogo toga menjati:
“Donad Tramp ume da kaže u svojim višečasovnim govorima da, da je on predsednik, da do rata u Ukrajini nikad ne bi ni došlo, ali mislim da republikanska kontrola u Kongresu neće mnogo promeniti u pogledu podrške Ukrajini povodom tekućeg rata”.
Govoreći o nacrtu zakona koji se tiče Zapadnog Balkana, a koji odlazeći Predstavnički dom nije stigao da usvoji, Milan Krstić podseća da je taj zakon predložen od strane dvopartijske grupe senatora:
“On je pošao iz Senata, treba da bude potvrđen i u Predstavničkom domu i to na neki način ipak je indikator da postoji neka vrsta načelnog konsenzusa oko spoljne politike prema našem regionu”, kaže Krstić i ukazuje i na obrasce spoljne politike prema Srbiji, koju danas vode specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid, pa i ambasador u Beogradu Kristofer Hil.
“Oni zaista na neki način ističu kontinuitet sa onim što je bila i Trampova politika prema regionu u velikom broju aspekata. Naravno, postoje i neke razlike, ali postoji i bitan kontinuitet i u pogledu fokusa na Otvoreni Balkan i ekonomske integracije, i generalno tog pristupa da je bitno najpre se ekonomski povezati, a da će onda politička nadogradnja doći kasnije. Naravno, rat u Ukrajini je promenio dinamiku politike i u ovom regionu, pa je očigledno da je sada već pritisak na Beograd i Prištinu da se postigne neki dogovor, ali to verujem da bi isto bilo i sa administracijom Donalda Trampa”, rekao je Krstić.
Što se tiče srpskog kokusa, kako smatra Krstić, tu se ne očekuju velike promene:
“Ovi izbori mogu da utiči na to da neki ljudi koji su bili u srpskom kokusu više ne budu u njemu ili da neki novi kandidati koji bi potencijalno mogli da postanu deo srpskog kokusa u Kongresu SAD zauzmu svoja mesta. Ima nekih kojima su ugrožena mesta, većini nisu”.
