Međunarodni monetarni fond (MMF) je u novoobjavljenom izveštaju umanjio izglede za globalni ekonomski rast u 2023. – uz upozorenje da bi previranja u finansijskom sistemu mogla uticati na smanjenje proizvodnje na nivo koji odgovara recesiji.
U tekstu je ukazano da su rizici po globalni bankarski sistem zauzdani jakim političkim merama primenjenim nakon propasti dve američke banke, kao i pripajanjem banke Kredit svis.
Međutim, u izveštaju je istaknuto da su previranja produbila neizvesnost zbog visoke inflacije i posledica ruske agresije na Ukrajinu.
“Nedavnim potresima na finansijskim tržištima - magla oko svetske ekonomske perspektive je zgusnuta”, navodi u tekstu MMF – uoči prolećnih sastanaka sa predstavnicima Svetske banke u Vašingtonu.
"Neizvesnost je znatna, dok se ravnoteža rizika pomera ka dole u trenutku u kom finansijski sektor ostaje nesređen”, navodi MMF.
Prognoze za 2023. i 2024. umanjene su u odnosu na procene objavljene u januaru 2023. – delimično zbog slabijih rezultata u nekim od većim ekonomijama poput Nemačke, kao i zbog očekivanja da bi monetarna politika mogla biti pooštrena u borbi protiv inflacije.
"Monetarna politika treba da ostane fokusirana na stabilnost cena kako bi inflacija i njene prognoze bile pod kontrolom”, izjavio je glavni ekonomista MMF-a Pjer Olivije Gorinčas.
Uprkos tome što izveštaj nije usredsređen na bankarske krize - Gorinčas je ukazao da bi se veće pogoršanje finansijskih uslova moglo ponoviti jer, kako smatra, investitori nastoje da testiraju narednu najslabiju kariku - kao što su učinili sa bankom Kredit svis.
Sa druge strane, izveštaj MMF-a jeste bio usredsređen na analize finansijskih previranja koja mogu umereno, ali i ozbiljno, uticati na globalni rast.
U, kako je naznačeno verovatnom scenariju, uticaj na ranjive banke - poput propale banke Silicijumske doline i Signačura, opterećenih gubicima zbog pooštravanja monetarne politike i oslanjanja na neosigurane depozite – inicirao je da se uslovi finansiranja za sve banke pooštravaju. Uzrok je veća zabrinutost za solventnost banaka i potencijalnu izloženost celog finansijskog sistema, naveo je MMF.
Fond je takođe prezentovao i, kako ga je označio, ozbiljan negativni scenario, sa mnogo širim rizičnim uticajima po bilanse banaka.
To je, kako je ukazano, dovelo do oštrih rezova prema zajmovima u SAD-u i drugim naprednim ekonomijama, smanjenja potrošnje domaćinstava i mogućnosti povlačenja investicionih fondova koji za poslovanje koriste američki dolar.
Prognoze MMF-a ne obuhvataju uticaj nedavnog smanjenja proizvodnje nafte – odluke koju je doneo OPEC+ - što je doprinelo skoku cene tog energenta.
Ukazano je da u svakom slučaju poskupljenja nafte za 10 odsto, modeli MMF-a pokzauju umanjenje rasta za 0,1 procentni poen i povećanje inflacije za 0,3 procentna poena.
Međunarodni monetarni fond predviđa globalni rast od 3% u 2028, što je najniža petogodišnja perspektiva rasta od 1990.
To, kako ukazuje agencija Rojters, održava prirodno usporavanje rasta, smanjenje resursa radne snage, kao i fragmentacije globalne ekonomije duž geopolitičkih linija – obeležene napetostima između SAD-a i Kine, kao i ruskom agresijom u Ukrajini.
