Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da je ruski predsednik Vladimir Putin dao, kako se izrazio, vrlo obećavajuću izjavu o mogućem prekidu vatre u Ukrajini.
Dodao je, međutim, i da Putinova objava nije bila potpuna, tokom susreta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteomu Ovalnoj kancelariji Bele kuće.
„Voleo bih da se sretnem ili da razgovaram sa njim. Ali, dogovor o prekidu vatre moramo brzo da završimo”, poručio je Tramp povodom Putinovog stava da je Rusija saglasna sa mirovnim predlogom Sjedinjenih Država – ali je potrebno razjasniti detalje.
Američki predsednik, čiji je specijalni izaslanik Stiv Vitkof stigao u Moskvu na razgovore o ratu Rusije i Ukrajine, istakao je da bi za svet bilo veoma razočaravajuće ukoliko bi ruska strana odbacila mirovni plan.
„Mnogo detalja konačnog sporazuma je razmotreno. Sada ćemo videti da li je Rusija spremna. Ako nije - biće to veoma razočaravajući trenutak za svet“, rekao je Tramp.
Takođe, nagovestio je i mogućnost pregovora za ostvarivanje dugoročnijeg mira nakon primirja dve strane, uključujući i o delu okupirane teritoriju koju bi Ukrajina potencijalno prepustila Rusiji.
„Nismo napamet radili. Sa Ukrajinom smo razmatrali delove teritorije koji bi bili sačuvani i izgubljeni”, rekao je Tramp – pominjući i da se radi o elektrani koju nije imenovao.
Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi koju trenutno kontroliše Rusija, nalazi se na prvoj liniji fronta.
Ukrajina se tokom pregovora u Saudijskoj Arabiji, održanim u utorak, saglasila sa jednomesečnim prekidom vatre. Dogovoru je prethodio neuspešan susret ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa u Beloj kući, koji je prerastao u raspravu i nije zaključen potpisivanjem sporazuma dve strane o retkim metalima i mineralima.
Tramp ne odustaje od Grenlanda
Osim komentara o Rusiji i Ukrajini, predsednik Tramp je ponovio nastojanja u vezi sa pripajanjem Grenlanda Sjedinjenim Državama.
Ponovio je da je to u interesu međunarodne bezbednosti.
„Mislim da će se to dogoditi“, rekao je Tramp – ukazavši da bi čelnik NATO-a Rute mogao biti važan činilac u tom procesu.
„Marko, to je potrebno za međunarodnu bezbednost, postoji mnogo onih koji krstare obalom i potrebno je da budemo oprezni”, obratio se Tramp čelniku NATO-a aludirajući na interesovanje Kine i Rusije za arktički region.
Rute je rekao da neće biti uključen u pitanja o tome da Grenland postane deo Sjedinjenih Država.
“Ne želim da uvlačim NATO u to”, rekao je generalnim sekretar Alijanse – ukazavši da je Tramp u pravu kada je reč o situaciji na krajnjem severu Evrope i Arktiku.
„Kinezi koriste te rute. Znamo da se Rusi ponovo naoružavaju. Imamo manjak ledolomaca. Saradnja sedam država pod vođstvom Sjedinjenih Država je važna da bi se obezbedio taj region i deo sveta”, rekao je Rute.
Američki predsednik u januaru, pre preuzimanja mandata, nije isključio upotrebu vojne sile za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom i Panamskim kanalom.
Na nedavnim izborima na Grenlandu pobedu je odnela stranka koja se zalaže za nezavisnost te autonomne teritorije i istovremeno se protivi nastojanjima američkog predsednika da je stavi pod kontrolu Sjedinjenih Država.
