Zvaničnici zaduženi za obezbeđivanje predstojećih predsedničkih izbora u SAD upozorili su da bi najveća opasnost mogla doći od talasa dezinformacija koje bi američki protivnici mogli lansirati nakon što biračka mesta širom zemlje počnu da se zatvaraju.
Zvaničnici strahuju da će tada zemlja biti najranjivija, kada mnogi Amerikanci budu očekivali da vide proglašeng pobednika izbornog dana. Ali, zbog velikog oslanjanja ove godine na glasanje putem pošte i glasačke listiće odsutnih, zbog pandemije koronavirusa, ti rezutati možda ne dođu tokom izbornog dana, možda čak ni sutradan.
"Ovo će verovatno potrajati malo duže da se prebroji zbog povećanog broja glasačkih listića odsutnih", rekao je u utorak na virtuelnoj konferenciji Bilingon samita o sajber sigurnosti, Kristofer Krebs, direktor američke Agencije za sajber sigurnost i infrasatrukturu (CISA).
"Imajte malo strplejnja", rekao je on u poruci glasačima. "Demokratija se ne pravi preko noći".
Ovo nije prvi put da Krebs izdaje takvo upozorenje, ali poruka je postala urgentija sa manje od dva meseca pre glasanja i uz pojačani fokus na glasanje poštom.
"Jedna od stvari o kojima zvaničnici zadužni za izbore govore puno je rast očekivanja od strane glasača i medija, kako bi oni mogli da se pripreme", rekao je Trejvor Timons, glavni oficir za informacije u Državnom sekretarijatu Kolorada.
Kolorado je među mnogim američkim državama koje dozvoljavaju svim registrovanim biračima da glasaju putem pošte i šalju biračke listiće nekoliko nedelja pre izbornog dana. Mnoge druge države obnovile su ili modifikovale svoje procedure kada je reč o glasanju poštom ove godine, u sklopu zabrinutosti zbog Kovida 19.
Ali, pravila kada države mogu da počnu da broje glasove koji su sigli poštom variraju.
Po zakonu, zvaničnici Kolorada mogu da počnu sa brojanjem glasova 15 dana pre izbornog dana, dok rezultati ne mogu da budu objavljeni dok se ne okonča lično glasanje, odnosno izborni dan.
Nasuprot tome, najmanje 15 država neće započeti sa brojanjem glasova pristiglim putem pošte dok se ne zatvore birališta. Drugi, uključujući i potencijalno kolebljive države poput Džordžije, Mičigena, Pensilvanije i Viskonsina, neće započeti sa brojanjem glasova pristiglih poštom do izbornog dana.
Izborni rezultati će verovatno kasniti
Uz povećavanje glasanja poštom, zvaničnici očekuju da bi države mogle da dobiju rekordan broj tako upotrebljenih glasačkih listića.
Kao rezultat toga, oni kažu da je moguće, ako ne i verovatno, da će Amerikanci otići na spavanje nakon izbornog dana, a da ne znaju da li će predsednik Donalda Tramp ili potpredsednik Džo Bajden voditi Sjdinjene Države naredne četiri godine.
"Verovatno nećemo znati do utorka (3. novembra) do 7 sati naveče. Verovatno naećemo znati ni do utorka do ponoći", kaže Timons.
Zvaničnici zaduženi za izbore kažu da je njihov cilj da obezbede da birači budu svesni te mogućnosti i da ne budu obeshrabreni da glasaju.
"Ukoliko ljudi izaberu da ne glasaju, zato što misle da proces nije vredan poverenja, onda su loši momci pobedili", rekao je Timons.
Kako bi se obezbedilo da takozvani "loši momci" ne pobede, zvaničnici izbora kžu da su radili na "kontroli borilišta".
"Naš fokus je zaista bio na izgradnji poverenja kod američkih građana", kaže Metju Masterson, viši savetnik za sajber bezbednost u Sekretarijatu za unutrašnju bezbednost.
Upozorenje na dezinsformacije
Kljični deo plana je da se radi sa državama i lokalnim zvanočnicima, kao i sa kompanijama koje su vlasnici društvenih mreža, da postojano edukuju glasače o tome gde mogu da dobiju pouzdanu i pravovremenu informacijui.
Naročito, zvaničnici CISA upozoravaju glasače da izbegavaju prikupljanje informacija iz bilo kojih izvora koji su povezani sa Rusijom, posebno medija koje podržava Rusija poput Raša tudej ili Sputnjika, kao u Raptlija, koji sebe opisuju kao međunarodne novinske agencije koje obezbeđuju video snimke na zahtev.
Državni zvaničnici takođe upozoravaju.
"Napori da se poseje seme sumnje u umove naših birača dolazi iz domaćih izvora i iz stranih izvora ove godine, više nego ikad pre", rekla je prošlog meseca državna sekretarka Mičigena Džesolin Benson zakonodavcima tokom saslušanja u Komitetu Predstvničkog doma za unutrašnju bezbednost.
"Udružili smo se sa profesionalnim sportistima, poslovnim liderima i drugim uticajnim ljudima kako bismo pomogli da se pusti ta informacija na način koji će dopreti do glasača i da bismo uzfratili (štetnoj) retorici", rekla je ona.
U isto vreme, zvančnici i neke kompanije iz privatnog sektora rade na uveravanju potencijalnih glasača da je izborni sistem bezbedan.
"Svaka vežba, svaki test prodiranja, procena svakog rizika i ranjivosti čiji smo deo bili kaže da je naša odbrana dobra", kaže Kris Vlašin, potpredsednik sistema sigurnosti u Izborni sistemi i softver, najvećem proizvođaču glasačkih mašina u SAD.
"Verovatnoća kada su glasačke mašine u pitanju - bilo da je reč od uređaju za obeležavanje glasačkih lističa ili o skeneru - verovatnoća da će oni biti hakovani ili da će se njima na neki način izmanipulisati nezvanični rezultati je veoma mala", dodao je on u utorak tokom Biligton samita o sajber bezbednosti.
Konačno, izborni zvaničnici se nadaju da će glasači razumeti da će to što će verovatno biti kašnjenja u dobijanju rezultata ne znači da nešto nije u redu.
"To je samo proces rada", rekao je Masterson iz Sekretarijata za unutrašnju bezbednost.
"Izborni zvaničnici će se fokusirati na pouzdanosti i korektnost", dodao je on. "Procesuiraće te biračke listiće i brojaće ih. I dobiće pouzdane i ispravne rezultate, kao što očekujete".
