Prva dama SAD Melanija Tramp izrazila je u utorak uveče saučešće žrtvama pandemije koronavirusa, što je naglašeni kontrast u odnosu na njenog supruga predsednika Donalda Trampa, koji je često umanjivao značaj KOvida 19 i govorio da će on nestati.
"Od marta, naši životi su se drastično promenili", rekla je prva dama u govoru održanom u utorak kasno uveče u nedavno redizajiranom Ružičnjaku Bele kuće.
"Moje najdublje saučešće ide svakome ko je izgubio nekog svog voljenog. Moje molitve su sa onima koji su bolesni ili pate. Znam da su mnogi ljudi zabrinuti i da se neki osećaju beznadežno. Želim da znate da niste sami".
Ton govora označio je značajan otklon od većeg dela politikom nabijene retorike prve dve noći četvorodevne nacionalne konvencije, kada su Trampove pristalice oštro napadale demokratskog izazivača Džoa Bajdena hvaleći istovremeno Trampovo rukovođenje pandemijom i uništavajućim efektom koju ona ima po ekonomiju.
Prisećajući se svoje vlastite priče o emigriranju iz Slovenije, kada je kao 26-ogodišnja manekenka na kraju stekla američko državljanstvo, Melanija Tramp možda se povezala sa mnogim ljudima koje je isključila politika njenog supruga usemerna na nedokumentovane imigrante.
Prva dama se zahvalila zdravstvenim radnicima koji su lečili milione ljudi koji su oboleli od Kovida 19, bolesti uzrokovane koronavirusom.
"Stavili ste svoju zemlju na prvo mesto i moj suprug i ja smo vam zahvalni", rekla je ona.
"Bilo je inspirativno videti šta ljudi u našoj velikoj zemlji rade jedni za druge", rekla je Melanija Tramp u obraćanju, finalnom tokom druge noći Republikanske nacionalne konvencije, koja je nominovala njenog supruga za drugi četvorogodišnji mandat.
Većim delom virtualna konvencija
Konvencija je uglavnom izvedena virualno u Vašingtonu, zbog straha od širenja koronavirusa. Uobičajeno, na hiljade delegata bilo bi spakovano u arenu svake četiri večeri tokom predsedničkih nominacionih konvencija.
Neki govornici u utorak uveče, uključujući državnog sekretara Majka Pompea koji je govorio iz Jerusalima, aplaudirali su potezima koje je Tramp napravio kao predsednik, dok su drugi napadali kandidata demokrata u vezi sa pitanjima ekonomije i spoljne politike, kao i zakona i reda, te kontrole naoružanja.
Tokom pandemije umrlo je više od 178.000 ljudi i inficirano više od 5,7 miliona u SAD, prema podacima Džons Hopkins univerziteta. Ti brojevi najveći su u svetu.
Ali, način na koji se predsednik Tramp odnosi prema krizi koja se događa jednom u veku predstavlja pretnju za njegove šanse na izborima 3. novembra protiv Bajdena.
Istraživanja javnog njenja, uz široku marginu, pokazuju da Amerikanci ne odobravaju način na koji se Tramp odnosio prema krizi.
Bajden je napao Trampove tvrdnje da je on bio "ratni predsednik" u borbi protiv virusa. Demokrata, u svom govoru nakon prihvatnaja predsedničke nominacije prošle nedelje, rekao je da su predsednikove akcije bile neoprostive i da su neuspeh liderstva.
Ranije ove godine, Tramp je odbacio opasnost od virusa, rekavši da će on uskoro nestati, što je procena koju je ponovio nedavno i koja je u suprotnosti sa onim što vladini i univerzitetski medicinski eksperti govore.
Tramp je promovisao neodobrena sredstva, obećavao da će vakcina biti dostupna mnogo ranije nego što su eksperti govoril i mesecima odbijao da nosi masku u javnosti. Tek odnedavno, on je u nekim prilikama počeo da nosi masku u javnosti.
Rasni nemiri
Melanija Tramp takođe je govorila o rasnim nemirima u Sjedinjenim Državama koji su izazvani smrću Afroamerikanca Džordža Flojda tokom policijskog privođenja u Mineapolisu 25. maja. Republikanci su osudili Flojdovu smrt, ali su uglavnom na svojoj konvenciji bili fokusirani na napade na demokrate, za koje tvrde da neće okončati ulično nasilje u SAD nastalo tokom demonstracija zbog rasne nepravde.
"Kao i svi vi, razmišljala sam o rasnim nemirima u našoj zemlji", rekla je prva dama. "To je teška realnost kojom se mi ne ponosimo u našoj istoriji. Ja ohrabrujem ljude da se fokusiraju na našu budućnost, dok i dalje uče iz naše prošlosti".
"Sa tim na umu, volela bih da pozovem građane ove zemlje da zastanu na trenutak, naprave pauzu i pogledaju na stvari iz svih perspektiva", kazala je ona. "Tražim od ljudi da se okupljaju u građanskom maniru, kako bismo mogli da radimo i živimo po našim standardnim američkim idealima".
"Takođe tražim od ljudi da okončaju nasilje i pljačku koja se vrši u ime pravde i da nikad ne donose procene na osnovu nečije boje kože. Umesto što rušimo stvari, razmislimo o svojim greškama", rekla je.
Saradnica Melanije Tramp, šefica osoblja Stefani Grišam, kazala je pred televizijsko obraćanje prve dame da "svaka reč u ovom govoru je njena".
Melanija Tramp pozvala je na reizbor svog supruga, rekavši "On ne izgovara samo reči. On zahteva akciju".
Raskid sa tradicijom
Ona je govorila nakon za konvenciju izuzetno neobičnog obraćanja Pompea, koji se založio za Trampa u svojoj poruci iz Jerusalima, gde je na diplomatskoj misiji u Izraelu i na Bliskom istoku.
Uobičajeno, najviši diplomata SAD ne igra ulogu u izborima u SAD i na njega se gleda kao na apolitičnog predstavnika Sjedinjenih Država u međunarodnim odnsima, pre nego političke partije predsednika koji ga je postavio.
Nekoliko opozicionih demokrata napalo je Pompea zbog prekida tradicije ostajanja po strani tokom predsedničke trke. Kongresmen Joakin Kastro, predsedavajući Podkomitetom Predstavničkog doma za nadzor inostranih poslova i istrage, objavio je da će povesti "punu istragu" o Pompeovom učešću.
Tokom svog govora, Pompeo je navodio Tampova spoljnopolitička postignuća, rekavši "predsednik je predvodio hrabre inicijative u gotovom svakom kutku na svetu".
Šef Stejt dipartmenta rekao je da je Tramp "umanjio tenzije" sa Severnom Korejom, iako Tramp nije prisilio Pjongjang da se odrekne svog programa nuklearnog oružja. Odao je Trampu priznanje za nedavni sporazum između Izraela i Ujdinjenih Arapskih Emirata o uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Tokom druge noći konvencije, govorilo je još dvoje odrasle dece američkog predsednika. Erik Tramp, prvi čovek Tramp organizacije, predsednikove globalne kompanije za nekretnine i golf odmarališta sa sedištem u Njujorku, i Tifani Tramp, koja je nedavno diplomirala na pravnom fakultetu, rekli su da njihov otac zaslužuje drugi mandat u Beloj kući.
Tifani Tramp je rekla: "Moj otac je izgradio naprednu ekonomij jednom i uradiće to ponovo. Moj otac ne beži od izazova. On sanja velike snove za našu zemlju".
Erik Tramp je rekao: "Svaki dan moj otac se bori za američki narod. Ponosan sam šta radiš za našu zemlju".
Mnogi govornici
Senator Rand Pol iz Kentakija i governer Ajove Kim Rejnolds, par izabranih državnih zvanočnika i visokorangiranih članova partije, takođe su održali govore u korist Trampa.
Ali jedna govornica, Meri An Mendoza, majka policajca iz Arizone koga je ubio nedokumentovani imigranti koji je vozio pod uticajem alkohola, bila je povučena sa večernjeg rasporeda onih koji podržavaju Trampa, nakon što je na svom Tviter nalogu podelila iskrivljenu teoriju zavere o jevrejskoj zaveri za kontrolu sveta. Obrisala je taj tvit i izvinila se.
Na samom početku večeri, Tramp je pomilovao pljačkaša banke koji je, otkako je zatvoren, radio na tome da pomogne ostalim zatvorenicima da se povežu sa životom izvan zatvora. Predsednik je takođe posmatrao kako se petoro imigranata obavezuje na vernost Sjdinjenim Državama i kako postaju naturalizovani građani.
Za Trampa, ova četiri dana republikanske konvencije su kljčna. Oni su mu šansa, kroz zasićenje javnosti televizijskim pokrivanjem, da ubedi dovoljno američkih glasača da zaslužuje još jedan mandat u Beloj kući.
On ima 10 nedelja da uradi posao pre izbornog dana, ali istraživanja pokazuju da Bajden vodi za 7,6 procentnih poena u proseku, pokazuju sabrani podaci istraživanja na sajtu Ril klir politiks (Real Clear Politics). Međutim, Bajdenova prednost manja je u nekoliko država koje su ključna politička poprišta i koja bi se ponovo mogla pokazati kao presudna na izborima.
Samo dva predsednika SAD izgubila su u trci za reizbor, nakon prvog mandata na fukciji u poslednje četiri decenije - Džimi Karter 1980. i Gordž Buš stariji 1992.