Američka porno zvezda Vitni Rajt, koja na društvenim mrežama zagovara prava Palestinaca tokom rata Izraela protiv Hamasa, otputovala je u Iran i posetila bivšu američku ambasadu u Teheranu, koja je napuštena posle talačke krize 1979. godine.
Rajt je posetila Iran u vreme dok se u zatvoru nalazi dobitnica Nobelove nagrade za mir, aktivistkinja za ženska prava Narges Mohamadi, a kontroverzna poseta je ponovo pokrenula oštre kritike iranskog gušenja ženskih prava, posebno od smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru 2022. godine - događaja koji je pokrenuo masovne proteste. Aktivisti postavljaju pitanja kako je Teheran izdao vizu jedonj porno glumici, dok hapsi svoje građanke zbog nepropisnog nošenja hidžaba.
Rajt se snimila kako se šeta po Teheranu iako bi, u teoriji, zbog svog rada u pornografiji mogla da bude osuđena na smrtnu kaznu u toj zemlji.
Rajt nije odgovorila na zahteve agencije Asošijeted pres za komentar, ali je na društvenim mrežama opisala američku ambasadu u Teheranu kao mesto koje je "MORALA da poseti". Iran je bivšu ambasadu pretvorio u muzej kojim upravlja paravojna Revolucionarna garda.
Iranski studenti koji su podržavali ajatolu Ruholu Homeinija zauzeli su kompleks ambasade posle Islamske revolucije 1979. Osoblje ambasade je zarobljeno i držani su kao taoci 444 dana. Moguće je povući direktnu liniju između te krize i današnjih tenzija između Irana i SAD.
"Delim snimke eksponata iz muzeja koji nikada nisu viđeni", napisala je Rajt na Instagramu. "To ne znači da pružam podršku vladi".
Rajt je ranije delila propalestinske informacije na internetu, uključujući materijal kojim se podržava naoružani otpor protiv Izraela.
Kao američkoj državljanki rođenoj u Oklahoma Sitiju, bila joj je potrebna viza da poseti Iran. Iranska misija u UN nije odgovorila na pitanja u vezi sa posetom porno glumice.
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani upitan je za posetu Rajt na brifingu za novinare u ponedeljak i rekao da nema informacije o njoj.
Poluzvanična novinska agencija Tasnim, za koju se veruje da je bliska Revolucionarnoj gardi, pozvala se na anonimnog zvaničnika koji tvrdi da je iranska vlada izdala vizu Rajt, ali da nije bila "svesna prirode njene nemoralne profesije."
Prisustvo glumice iz američke porno industrije odmah je privuklo pažnju. Iranska glumica Setareh Pesjani je kritikovala iransku vladu zbog obavezne politike nošenja hidžaba, koja je dovela do hapšenja i smrti 22-godišnji Amini.
“Kažnjavate ljude ove zemlje različitim metodama zbog nenošenja marame ali dozvoljavate porno glumici da ovde dođe turistički?", napisala je Pesjani na Instagramu.
Masih Alinedžad, aktivistinja i voditeljka programa sestrinskog medija Glasa Amerike, koja živi u SAD i kojoj je prećeno otmicom i smrću zbog kritikovanja Irana, takođe je osudila posetu Rajt.
"Mi, žene Irana, želimo da budemo kao Roza Parks a ne Vitni Rajt", napisala je, pominjujući legendu američke borbe za građanska prava.
Godine 2016, britanska porno glumica poznata pod nadimkom Kendi Čarms putovala je u Iran, što je odmah izazvalo kritike. Međutim, poseta Rajt Iranu nije medijski propraćena, što je verovatno znak koliko su čvrsto kontrolisani mediji posle demonstracija 2022.
Zatim, tu je rat Izraela sa Hamasom u pojasu Gaze. Iranski državni mediji koriste američku podršku Izraelu da kritikuju Sjedinjene Države i protivnike svoje teokratije. To je uradio i Abdolreza Davari, medijski savetnik bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.
"Izrael je apsolutno zlo", napisao je na platformi Eks u oktobru. "Stajaćemo uz svakog ko se bori protiv Izraela, čak i ako je to Mia Kalifa, bivša porno zvezda koja je očistila svoju biografiju od surovosti i korupcije pošto se otvoreno suprotstavila represiji nad palestinskim narodom i borbi protiv cionističkih zločina."
Na pitanje o poseti Vitni Rajt, američki Stejt department saopštio je za AP da upozorava Amerikance da izbegavaju putovanja u Irann i da budu "posebno oprezni zbog rizika da budu uhapšeni bez jasnih razloga". Amerikanci i oni povezani sa Zapadom mogu da se nađu u pritvoru i da budu osuđeni na tajnim suđenjima, što iranske vlasti kasnije mogu da iskoriste kao adut u pregovorima sa Vašingtonom.
“Islamska republika Iran je glavni izazivač nestabilnosti širom Bliskog istoka, i to je od 1979", saopštio je Stejt department. "Da je Iranu zaista stalo do mira i stabilnosti u regionu Bliskog istoka, i dobrobiti njegovih stanovnika, prestao bi da podržava terorističke organizacije."
