Visokorangirani član iranske opozicione grupe sa sedištem u SAD koga drži Iran i koji je optužen da je organizovao smrtonosni bombaški napad na džamiju 2008. godine osuđen je na smrt, saopštile su iranske vlasti u utorak.
Iran navodi da je Džamšid Šarmad, 67-godišnji iransko-nemački državljanin i rezident SAD, vođa naoružanog krila grupe koja se zalaže za obnovu monarhije koja je zbačena u Islamskoj revoluciji 1979. godine.
Njegova porodica je saopštila da je on bio samo portparol opozicione grupe i negirala je da je umešan u bilo kakve napade. Oni optužuju iranske obaveštajne službe da su ga otele iz Dubaija 2020. Šarmad je inače iz Glendora u Kaliforniji.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je smrtna kazna "apsolutno neprihvatljiva" i da će biti "jasne reakcije", bez detaljnijeg objašnjenja.
Ona je rekla da Šarmad nije imao "čak ni početak pravičnog suđenja" i da su konzularni pristup i pristup suđenju "više puta odbijeni". Takođe je rekla da je uhapšen "pod veoma sumnjivim okolnostima", bez detaljnijeg objašnjenja.
Smrtna presuda — na koju se može uložiti žalba — donesena je u vreme višemesečnih antivladinih protesta u Iranu i žestoke represije vlasti protiv demonstranata. Monarhisti koji žive van Irana podržavaju proteste, kao i druge grupe i pojedinci sa različitim ideologijama.
Na zvaničnom sajtu iranskog pravosuđa navodi se da je Šarmahd osuđen za planiranje terorističkih aktivnosti. Suđeno mu je na Revolucionarnom sudu, gde se postupci vode iza zatvorenih vrata i za koji grupe za ljudska prava kažu da optuženi ne mogu da biraju svoje advokate niti da vide dokaze protiv sebe.
Iranske vlasti optužile su ga da je planirao niz napada, uključujući bombaški napad na džamiju "Hosseinieh Seied al-Shohada" u Širazu 2008. godine, u kojem je ubijeno 14 ljudi, a više od 200 je ranjeno. On je takođe optužen za saradnju sa američkim obaveštajnim službama i špijuniranje iranskog programa balističkih raketa.
Državna televizija je saopštila da njegova grupa stoji i iza bombaškog napada na mauzolej ajatolaha Ruholaha Homeinija u Teheranu 2010. godine u kojem je ranjeno nekoliko ljudi.
Iran navodi da je Šarmad lider Tondara, militantnog krila opozicione grupe poznate kao Skupština Kraljevine Iran. On je ranije bio meta u iranskom planu za napad na američkom tlu 2009. godine.
Njegova porodica kaže da je u julu 2020. prolazio kroz Dubai na putu za Indiju radi poslovnog dogovora kada je iznenada prestao da odgovara na njihove pozive i poruke. Podaci o lokaciji pokazali su da njegov telefon napušta hotel u blizini aerodroma i putuje na jug, preko granice u susedni Oman i do luke Sohar, gde je signal nestao.
Dva dana kasnije, Iran je objavio da je Šarmad uhvaćen u "složenoj operaciji", a Ministarstvo obaveštajnih službi objavilo je njegovu fotografiju sa povezom preko očiju.
Njegova porodica kaže da je držan u samici više od 18 meseci pre nego što mu je suđeno u februaru prošle godine.
Ekspertica za Bliski istok iz nemačkog ogranka Amnesti internešenela, Katja Miler-Falbuš, rekla je da je organizacija "zaprepašćena smrtnom kaznom".
Ona je u saopštenju navela da je postupak bio "predstava od suđenja" i da mu je "Iran uskratio brojna prava, uključujući slobodan izbor advokata".
Miler-Falbuš je dodala da Šarmadova porodica više od dve godine praktično nije imala kontakt sa njim, da niko ne zna u kom se zatvoru nalazi i da "moramo pretpostaviti da je bio žrtva torture". Pored toga, njegovo zdravlje se "dramatično pogoršalo" u pritvoru, a iranske vlasti su mu "sistematski uskraćivale pristup odgovarajućoj medicinskoj nezi", rekla je ona.
Zapadni zvaničnici veruju da Iran vodi obaveštajne operacije u Dubaiju i prati stotine hiljada Iranaca koji žive u kosmopolitskom gradu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji je saveznik SAD. Iran je osumnjičen za otmicu i kasnije ubistvo britansko-iranskog državljanina Abasa Jazdija u Dubaiju 2013. godine, iako je Teheran negirao umešanost.
Američki Stejt department u Dubaiju vodi svoju regionalnu kancelariju o iranskom prisustvu u Dubaiju, gde diplomate prate izveštaje iranskih medija i razgovaraju sa Irancima.
Iran više od pet meseci potresaju antivladini protesti izazvani smrću 22-godišnje žene koju je pritvorila policija za moral zbog navodnog kršenja iranskog strogog islamskog kodeksa oblačenja. Demonstranti su pozvali na zbacivanje vladajućih religijskih zvaničnika.
Bezbednosne snage su napale demonstrante municijom i palicama, navode grupe za ljudska prava. Najmanje 530 demonstranata je ubijeno, a skoro 20.000 ljudi je uhapšeno, saopštili su Aktivisti za ljudska prava u Iranu, grupa koja prati nemire.
Iranske vlasti su za proteste okrivile neprijateljske strane sile, bez pružanja dokaza, i nisu objavile zvanične podatke o ubijenima ili uhapšenima.
Iran je pogubio četiri muškarca optužena za nasilje u vezi sa protestima, a aktivisti kažu da je najmanje 16 osoba osuđeno na smrt.
