Iako se činilo da je ulazak Kosova u Savet Evrope gotova stvar i da se čeka zasedanje Komiteta ministara 16. i 17. maja, Francuska i Nemačka zatražile su od Kosova i da otpočne potrebne korake za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je u sredu da vlada koju predvodi neće prihvatiti osnivanje Zajednice opština kao uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope.
Glavni urednik agencije Beta i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Radomir Diklić kaže da princip koji važi u Evropi je da kada se nešto preuzme kao obaveza, onda mora i da se ispuni.
„Prema tome nema ništa na veresiju, pogotovo je očigledno da Francuzi ne veruju baš da bi Kurti posle ulaska u Savet Evrope stvarno i uradio nešto sa Zajednicom srpski opština, ako nije do sada za 11-12 godina uradio ništa. Sa jedne strane to je čist pragmatizam, a Francuzi vole da budu neki koji su tako pokrenuli nešto što je pravedno i pravično. Na kraju krajeva tako je bilo dogovoreno“, kaže Diklić i ocenjuje da se sada Aljbin Kurti našao u nebranom grožđu i da je pomalo politički naivno što je verovao da će moći da se prošvercuje oko pitanja ZSO.
Sredinom aprila, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je preporuku o prihvatanju prijave Kosova za članstvo u toj organizaciji.
Članstvo Kosova u Savetu Evrope dovodilo se u vezu sa ispunjenjem nekoliko potrebnih uslova, od kojih je jedan bila primena odluke Ustavnog suda Kosova o uknjiženju zemlje manastira Visoki Dečani, koja je sprovedena.
„To Kurtiju nije prvi put da se 'izvlači' jer on igra na samo jednu kartu, a to je Amerika. I on misli da će ona na neki volšeban način da mu donesu i SE. Međutim, to teško da će SAD, naročito sada u predizbornoj kampanji, da ulaze u neku diplomatski klinč sa Francuskom, Nemačkom i Italijom zbog Kosova i Aljbina Kurtija“, dodaje Diklić.
Iz ugla činjenice da bez članstva u Savetu Evrope Kosovo ne može ni da pristupi Evropskom sudu za ljudska prava, sagovornik Glasa Amerike veruje da to donekle i odgovara premijeru Kosova.
„Zamislite samo koliko bi tužbi za kršenje ljudskih prava krenulo sa Kosova. Srbi sa severa Kosova bi u prvom redu verovatno preplavili Sud za ljudska prava, ali bi verovatno i drugi ljudi, kad bi videli da to funkcioniše – to jeste sporo, ali funkcioniše, onda bi se 'otvorile slavine', tako da nije baš to tako jednostavno. Ja mislim da se ljudska prava tamo masovno krše i prema Albancima, Turcima, ostalim manjinama, jer se pokazuje da tu baš mnogo poštovanja zakona nema“, tvrdi Diklić.
Diklić veruje i da cela ova epizoda sa usporavanjem puta Kosova ka SE nema mnogo veze sa Srbijom, već da pre svega Francuska voli da isteruje principe.
„Iz ugla Beograda ako se to sve ostvari, ja bih već sada mogao da napišem naslove u tabloidima tipa - Velika pobeda, Zgromili smo ga, Predsednik Vučić je pokazao da je neviđeni lider itd. To će se pripisivati uspehu srpske diplomatije, odnosno uspehu Aleksandra Vučića i onda će on da održava i taj svesrpski sabor na tom konju. Iako on i Srbija u tome nemaju nikakvog uticaja. Sigurno se on žalio levo i desno kad je bivao u inostranstvu, ali to nije bilo odlučujuće“, zaključuje Diklić.
