Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina priznaje da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuje poslednje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava, koje je u ponedeljak predstavljeno u Beogradu.
Polovina od 910 učesnika istraživanja o stavovima mladih u Srbiji o tim ratovima kaže da zna vrlo malo, a petina njih ne zna nimalo, predstavio je autor istraživanja Rodoljub Jovanović.
Najveći procenat ispitanih – njih 18,68 odsto - smatra da je najveći zločin u ratovina devedesetih u bivšoj Jugoslaviji hrvatska akcija "Oluja", a nešto više od 13 odsto misli da je to NATO bombardovanje 1999. godine.
Manje od pet odsto njih reklo da je to zločin u Srebrenici, dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu.
„Ispitanici su većinom bili pristrasni, najbitniji kriterijum su im zločini počinjeni nad Srbima. Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, rekao je Jovanović ocenjujući da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Najnegativnije se ocenjuju akteri ratnih zločina sa drugih strana, a čak 74 odsto je izjavilo da nije čulo za masovne grobnice u Srbiji, naglasio je on.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti Anja Zloporubović iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“.
„Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović.
Profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima.
„Čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje, ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“, kazala je Vasić.
O tim ratovima, pokazalo je istraživanje, najviše saznanja dobili su iz razgovora sa roditeljima i u školi, a potom slede internet i drugi mediji.
Rad Haškog tribunala takođe je bio tema istraživanja. Više od 70 odsto ispitanika je sa radom tog međunarodnog suda nimalo ili malo upoznato: 62 odsto ima negativan stav prema tom sudu, a gotovo 41 odsto misli da je glavna svrha suđenja da se krivica svali na Srbe.
Ipak, na pitanje o pomirenju država bivše Jugoslavije 52 odsto je odgovorilo pozitivno. Nešto manje od 40 odsto je odgovorilo da ne zna, ali podatak koji dodatno zabrinjava i u kontekstu nikada do kraja razrešenog sukoba na Kosovu glasi da skoro 45 odsto smatra da je nemoguće pomirenje Srba i Albanaca.
U istraživanju, pod nazivom "Istraživanje o stavovima mladih u Srbiji o ratovima devedesetih", učestvovali su mladi iz svih delova Srbije.
