Medijska situacija u Srbiji nikada nije bila za pohvalu, a poslednjih nedelja ušla je u jednu novu dimenziju, nakon što je u Ilustrovanoj politici direktno optužena bivša glavna urednica "Politike" Ljiljana Smajlović. Kakve su moguće posledice ovakvog stanja na medijskoj sceni i šta novinari i mediji očekuju od države?
Situacija na medijskoj sceni Srbije ušla je u novu fazu. Posle ekonomskog i marketinškog iscrpljivanja kritičkih medija, ili redovnih optužbi sa vrha vlasti, sada se otišlo korak dalje ličnim optužbama i prozivanjem novinara i stvaranjem atmosfere, koja po mnogo čemu podseća na vreme devedesetih godina prošlog veka:
"Ja se iskreno nadam da nismo u devedesetim, iako je više nego lako povući brojne jezive paralele", kaže novinar Ilir Gaši.
"Povratak devedesetih je na svim nivoima, u novinarstvu je očigledan. Sama kuća "Politika" je jedna od tih koja se vrlo uspešno vraća u slavna vremena "Odjeka i reagovanja", ističe glavni urednik "Cenzolovke" Perica Gunjić.
"Imamo članke poput onih koji su objavljivani tada, koji su predstavljali poziv na linč, znamo da se u slučaju Slavka Ćuruvije taj poziv i ostvario. Imamo opskurne medije koji su u državnom vlasništvu. koji daju prostor takvim člancima. I to su velo morbidne asocijacije", dodaje Gaši.
Očigledna sličnost
Posle tekstova u Ilustrovanoj politici, u kojima je, između ostalog stavljena na tapet bivše glavna urednica lista "Politika" Ljiljana Smajlović, medijska udruženja su jasno poručila da takvi napisi isuviše podsećaju na tekst u Politici ekspres "Ćuruvija dočekao bombe" iz 1999. godine, i ukazivala da je pet dana posle teksta ubijen vlasnik Dnevnog telegrafa Slavko Ćuruvija.
Sama Ljiljana Smajlović je nakon pisanja Ilustrovane izjavila da se oseća „neprijatno i nesigurno“:
"Potpuno dajem podršku Ljilji Smajlović, ja smatram da je ovo nedopustivo. Pogotovu što su to insinuacije. Dakle, etiketirati nekog da je on svojim dobrim vezama sa nekim kolegama iz nekog medija doprineo da se ova zemlja bombarduje duže - to ne da je sramno, to je bolesnički", smatra Milorad Miša Tadić, vlasnik požarevačkog Radija Boom93.
Sagovornici Glasa Amerike ističu da u ovakvim slučajevima država mora brzo i jasno da odgovori, a Ilir Gaši, bivši predsednik Fondacije "Slavko Ćuruvija", podseća da su prošle godine zabeležena dva slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara. Ni jednom nadležni nisu reagovali, dodaje Gaši:
"Država mora da pošalje veoma jasnu poruku, dakle ne dvosmislenu poruku, ne "mi to osuđujemo, ali...", nego da jasno i glasno kaže da tako nešto ne sme da se događa. Imamo u kolektivnom iskustvu ovog društva slučajeve poput onog sa Slavkom Ćuruvijom, kada su takvi napisi na neki način pripremili javnost na ono što će uslediti. Dakle, znamo šta su moguće posledice toga", ističe Gaši.
"Mislim da pre svega neko u državi, a zna se ko, treba da se zapita čemu ovo vodi", dodaje Tadić.
Zašto EU ćuti?
Na kraju, sama Ljiljana Smajlović je izrazila sumnju da ovakvu medijsku situaciju možda treba dovesti i u vezu sa skorim završetkom suđenja osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije:
"Suđenje za ubistvo Ćuruvije traje već tri i po godine i ove godine smo svedoci vrlo čudnih odluka sudskog veća. Tako da je sasvim moguće da je sve to povezano, ali videćemo uskoro pošto verovatno već krajem ovog meseca počinju završne reči u tom troipogodišnjem procesu", naglašava Gunjić.
U tek objavljenom Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2018. godini ponovo se ukazuje da Srbija nije učinila napretke u oblasti slobode govore, slobode izražavanja i uopšte medijskih sloboda. Sa ovakvim razvojem situacije, legitimna su očekivanja medija i novinara u Srbiji da Brisel izađe sa oštrijom ocenom i kritikom Beograda.
