Broj masovnih ubistava u SAD-u povezanih sa ekstremizmom u proteklih deset godina bio je najmanje tri puta veći od ukupnog broja ubistava u bilo kom drugom desetogodišnjem periodu od sedamdesetih, navodi se u izveštaju Lige za borbu protiv klevete (Anti-Defamation League).
U izveštaju, dostavljenom agenciji Asošijeted pres uoči objavljivanja u četvrtak, takođe je utvrđeno da su sva ekstremistička ubistva identifikovana 2022. godine povezana sa desničarskim ekstremizmom, a veliki broj se dovodi u vezu sa belim supremacizmom. To obuhvata masovnu pucnjavu u supermarketu u Bafalu, u saveznoj državi Njujork, u kojoj je ubijeno 10 crnaca, te napad u kojem je ubijeno pet osoba u LGBT noćnom klubu u Kolorado Springsu, u Koloradu.
"Nije preterano reći da živimo u doba ekstremističkih masovnih ubistava“, navodi se u izveštaju Centra za ekstremizam pri Ligi.
Od dva do sedam masovnih ubistava vezanih za domaći ekstremizam događalo se svake decenije od 70-ih do 2000-ih, ali je 2010-tih taj broj skočio na 21.
Trend se od tada nastavlja sa pet ekstremističkih masovnih ubistava 2021. i 2022. godine, koliko ih je ukupno bilo u prvoj deceniji novog milenijuma.
Broj žrtava je takođe povećan. Između 2010. i 2020. godine, 164 osobe poginule su u masovnim ubistvima vezanim za ekstremiste, navodi se u izveštaju. To je mnogo više nego u bilo kojoj drugoj deceniji osim devedesetih, kada je u eksploziji bombe u federalnoj zgradi u Oklahoma Sitiju stradalo 168 osoba.
Ekstremistička ubistva čine ljudi koji su povezani sa ekstremnim pokretima i ideologijama.
Nekoliko faktora zajedno je dovelo do rasta brojki između 2010. i 2020. godine. Bilo je pucnjava inspirisanih usponom grupe Islamska država, kao i nekoliko čije su mete bili policajci posle civilnih pucnjava i drugih koje su bile povezane sa sve većom promovisanjem nasilja od strane onih koji se zalažu za nadmoć bele rase, kaže Mark Pitkavidž, viši istraživač u Centru za ekstremizam.
Centar prati ubistva povezana sa raznim oblicima ekstremizma u Sjedinjenim Državama i objedinjuje ih u godišnjem izveštaju. Praćeno je 25 pucnjava vezanih za ekstremizam prošle godine, što je smanjenje u odnosu na 33 ubistva 2021.
Devedeset tri odsto ubistava 2022. je počinjeno vatrenim oružjem. U izveštaju se takođe navodi da ekstremisti prošle godine nisu ubili nijednog policajca, prvi put od 2011. godine.
Sa padom grupe Islamska država, glavna pretnja u bliskoj budućnosti verovatno će biti beli supremacisti, zaključuje se u izveštaju. U međuvremenu, povećanje broja masovnih ubistava jedan je od najalarmantnijih trendova poslednjih godina, rekao je potpredsednik Centra za ekstremizam Oren Sigal.
"Ne možemo to da ignorišemo i prihvatimo to kao novu normalu“, rekao je Sigal.
