PRIŠTINA - Američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer pozdravio je, kako je naveo na Tviteru, odluku Kosova da u principu prihvati predlog Evropske unije.
Ova reakcija ambasadora Sjedinjenih Američkih Držana usledila je nakon što je premijer Kosova Aljbin Kurti posle razgovora sa Miroslavom Lajčakom saopštio da prihvata predlog Evropske unije za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.
"Sjedinjene Američke Države su ohrabrene i pozdravljaju odluku Kosova da u principu prihvati predlog EU, a mi ćemo nastaviti da pružamo punu podršku Dijalogu koji vodi EU. Privremeni sporazum doneće značajne koristi i Kosovu i Srbiji", napisao je Hovenijer na Tviteru.
Novinar Goran Avramović smatra da je odluka premijera Kosova Aljbina Kurtija da prihvati predlog Evropske unije, kao pregovarački okvir sa Srbijom, prebacivanje odgovornosti na zvanični Beograd.
„Dakle s jedne strane skidanje odgovornosti sa svojih pleća, a s druge strane nisam siguran da je on to prihvatio da bi ispunio nekakve obaveze koje iz toga eventualno budu proistekle, već da bi sačekao da druga strana ispuni svoje obaveze. Dakle, privatiću, a da li ću da ispunim to ćemo da vidimo“.
Avramović naglašava da je Priština i proteklih godina vodila politiku po principu „prihvatam svoje obaveze, ali ih ne ispunjavam“ i da ga ne bi iznenadilo da sa istom praksom nastavi i ubuduće.
„Mislim da je najbolji i najplastičniji pokazatelj za to Zajednica srpskih opština, ali kao što dobro znamo to nije jedina stvar koja nije ispunjena iz dosadašnjih sporazuma. Prema tome postoji to prihvatiću - ispuniću ono što me najmanje košta i čekaću u međuvremenu da druga strana ispuni sve i to do sada nije bio slučaj samo sa Prištinom to je bio slučaj i sa međunarodnom zajednicom, koja naravno nije imala obavezu da ispunjava ništa, ali je bila garant potpisanih sporazuma i shodno tome se i očekivalo da preduzme akcije da obe strane na kraju krajeva ispune to što su potpisale i prihvatile“.
Prema njegovim rečima Beograd s druge strane „ima kontinuitet neuspeha“, koji se odnose na to da napravi „neke aranžmane koji se kasnije nikada ne dese“ i da je sada krajnje vreme da promeni svoje ponašanje.
„Beograd prvo mora da odluči šta hoće, a ne da nastavi sa svojom čuvenom pričom da zna šta neće. Dakle, ako je Zajednica srpskih opština postavljena kao uslov, onda na tome treba insistirati, pa kad se Zajednica srpskih opština bude formirala onda videti šta i kako dalje vezano za sprovođenje ovog takozvanog evropskog sporazuma“, rekao je Avramović za Glas Amerike.
S druge strane, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi smatra da je dobro što je premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatio francusko-nemački dokument. Međutim navodi da ne očekuje da će se bilo šta značajno time postići.
„Taj dokument (predlog EU) uopšte nije ambiciozan jer nema priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije u samom dokumentu. Ovo mnogo više ide u prilog Evropskoj uniji čiji će zvaničnici još dugo da primaju velike plate od ovog dijaloga i, s druge strane, ja ne verujem da će biti ikakvog dogovora bez obzira što je Kurti prihvatio, jer premijer Kurti neće priznati ni prihvatiti Zajednicu srpskih opština, ako nema priznanja nezavisnosti od strane Srbije“, rekao je Šeholi za Glas Amerike.
Prema rečima Šeholija, s obzorom na suprotstvaljene stavove Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština i priznanju Kosova od strane Srbije, predlog Evropske unije je kako navodi, dobra prilika da i Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić dobiju dodatno vreme, što im je kako ističe i cilj.
„S obzirom da ni jedna ni druga strana ne daju striktne izjave - da Srbija priznaje nezavisnost Kosova, niti Kurti kaže da će prihvatiti Zajednicu srpskih opština, u tom smislu, smatram da je ovo kupovina vremena i to će nas koštati sigurno godina i godina dijaloga sa Srbijom. Na osnovu onoga što smo mi u Institutu radili - studije, analize, istraživanja, pokazuje da ćemo mi još dugo imati ovakve tretmane, izuzev nekog statusa kvo“, naveo je Šeholi.
Predstavnici opozicionih partija na Kosovu kritikuju premijera Aljbina Kurtija zbog načelnog prihvatanja predloga Evropske unije za normalizaciju odnosa sa Srbijom i to uglavnom zbog netransparentnositi u vezi s tim dokumentom.
