BEOGRAD - Srbija i Mađarska gradiće naftovod kojim će se Srbija povezati na ruski naftovod „Družba“, saopštila je mađarska vlada. Najava zajedničkog poduhvata jedne članice EU i jedne zemlje kandidata za članstvo - kojim se zaobilaze evropske sankcije Rusiji - stigla je nekoliko dana pošto je Brisel uveo osmi paket sankcija Moskvi. Ako bude do kraja realizovan, Srbiji će od decembra biti onemogućeno da preko Hrvatske i naftovoda JANAF uvozi rusku sirovu naftu. Iz EU još nema zvaničnih reakcija na najavu iz Mađarske, a stručnjaci u Srbiji postavljaju pitanje ekonomske isplativosti priključenja Beograda na mađarski krak "Družbe".
Američki ambasador Kristofer Hil, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike, nije želeo da komentariše najave iz Budimpešte, jer kaže da o tome ne zna detalje.
"Ali ono što znam je da Srbija treba da diversifikuje snabdevanje energentima, i da se u tom pogledu odmakne od Rusije. Rusija se pokazala kao veoma nepouzdan snabdevač energentima. Mnogo se radi na tome da se pomogne Srbiji da diversifikuje snabdevanje i udalji od Rusije u tom smislu, i to su projekti na kojima SAD zaista žele da pomognu što više mogu", rekao je Hil posle predavanja na Nacionalnoj akademiji za javnu upravu u Beogradu.
Ako bi se Srbija priključila na naftovod „Družba“, to bi značilo da diversifikuje pravac snabdevanja sirovom naftom, ali ne i izvor – jer je opet reč o ruskoj nafti, koju Srbija, zbog sankcija EU, neće moći da uvozi kroz JANAF.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže da se nepotrebno digla buka zbog najavljenih sankcija EU, jer srpske rafinerije nikada nisu dominantno uvozile rusku naftu.
„One su i dizajnirane i u startu koristile iračku naftu, kazahstansku naftu, eventualno libijsku, nešto malo norveške nafte“, objašnjava Zdravković za Glas Amerike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je u obraćanju 8. oktobra da će se u dogovoru sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom graditi naftovod do Segedina, dugačak 128 kilometara, što bi koštalo oko 100 miliona evra. Drugu varijantu objavilo je Ministarstvo energetike – pripajanje na „Družbu“ kod Budimpešte, što bi koštalo oko 240 miliona evra.
"Da li je dobro da neka država ima mogućnost diversifikacije pravaca snabdevanja? Pa svakako da je dobro. Da li je to inženjerski izvodljivo – svakako je izvodljivo ako imate novca. Koliko je to ekonomski isplativo, to je teško reći. Oni imaju dve varijante, da se pravi naftovod do Segedina, nekih 128 kilometara, koštalo bi manje od 100 miliona dolara, ali to je sa ekonomske i inženjerske strane totalno neopravdano zato što tim naftovodom ne bi mogli da zadovoljimo kapacitete rafinerije u Pančevu, jer do Segedina i Mađari imaju mali kapacitet. Ako se želi pričati da se uđe u neki projekat, politički, ekonomski, inženjerski, komercijalan u krajnjem slučaju – jedino rešenje je praviti naftovod 400 km do Budimpešte, pa povezati se direktno na „Družbu“, objašnjava Zdravković.
Predsednik Aleksandar Vučić pomenuo je i drugu varijantu, da se preko Severne Makedonije, Srbija poveže sa albanskom lukom Drač i odatle nabavlja naftu.
Zdravković smatra da je ta opcija „na dugom štapu“ i navodi da postoji varijanta koja bi Srbiji omogućila diversifikaciju i pravaca i izvora snabdevanja, što je projekat o kojem se govorilo i prethodnih decenija.
"Potpuna diversifikacija bi bila kada bi pravili naftovod ka rumunskoj luci Konstanca, pa bi onda mogli da biramo od koga da kupimo naftu...Taj projekat bi bio ekonomski najopravdaniji, i inženjerski, a u ovom slučaju i geopolitički, jer odatle bismo mogli da kupimo i rusku naftu, i kazahstansku i svaku naftu koja može da dođe Crnim morem", zaključuje ekspert za energetiku.
U Ministarstvu energetike Srbije, posle najavljenih sankcija EU, rečeno je da će Srbija uvoziti 80 odsto nafte koja nije iz Rusije, a da će 20 odsto biti domaća nafta. Nije, međutim, precizirano odakle će se nafta uvoziti.
