Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK+) odlučila je u sredu da značajno smanji proizvodnju nafte da bi podstakla rast cena tog energenta na tržištu, što bi moglo da zada novi udarac globalnoj ekonomiji već suočenoj sa problemima i podigne cene goriva na američkim pumpama uoči ključnih izbora za Kongres u novembru.
Ministri energetike, koji su se sastali u sedištu OPEK-a u Beču, odlučili su da proizvodnju smanje za 2 miliona barela dnevno, počevši od novembra, posle prvog ličnog sastanka od početka pandemije kovida 19, prenosi agencija Asošijeted pres.
Iz te organizacije je saopšteno da je odluka zasnovana na "neizvesnim izgledima za globalnu ekonomiju i tržište nafte". Saudijski ministar energetike Abdulaziz bin Salman naglasio je ulogu OPEK-a kao čuvara stabilnih energetskih tržišta.
"I dalje ćemo biti umerena snaga koja donosi stabilnost", rekao je bin Salman novinarima.
Uz prošlomesečno manje rezove, veliko smanjenje količine sirove nafte koju članice OPEK-a isporučuju svetu predstavlja nagli preokret u odnosu na povećanje proizvodnje proteklih meseci posle dubokih rezova tokom vrhunca pandemije 2020. godine.
Kako se potražnja povećavala, globalne cene energije su bile veoma nestabilne od početka ruske invazije na Ukrajinu i podstakle su rast inflacije koja opterećuje ekonomije širom sveta.
Odluka OPEK-a mogla bi da pomogne Rusiji - koja je članica organizacije - da umanji posledice evropske zabrane na uvoz ruske nafte. Međutim, uticaj smanjenja proizvodnje na cene nafte - i benzina - biće donekle ograničen zato što OPEK već ne može da ispuni proizvodne kvote.
Odluka je donesena u trenutku kada se sirova nafta prodaje znatno ispod cene zabeležene tokom leta, zato što se strahuje da će velike globalne ekonomije kao što je američka ili evropske zapasti u recesiju zbog velike inflacije, povećanja kamatnih stopa da bi se suzbio rast potrošačkih cena i nestabilnosti zbog ruskog rata u Ukrajini.
Pad cena bio je dobrodošao u Americi, gde je benzin bio jeftiniji pre nego što je nedavno počeo ponovo da poskupljuje uoči izbora za Kongres narednog meseca.
Iz Bele kuće je u sredu saopšteno da je predsednik Džo Bajden zatražio od članova svoje administracije i od Kongresa da razmotre načine da se poveća proizvodnja energije u SAD i umanji kontrola koju OPEK ima nad cenama energenata posle "kratkovide" odluke da smanji proizvodnju.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Brajan Dis su u saopštenju najavili i da će Bajden po potrebi nastaviti da nalaže oslobađanje nafte iz Strateških rezervi.
"Predsednik je razočaran kratkovidom odlukom OPEK-a da smanji proizvodnju dok se globalna ekonomija i dalje suočava sa negativnim posledicama Putinove invazije na Ukrajinu", navodi se u saopštenju.
Iz Bijele kuće je takođe poručeno da je odluka OPEK-a pogrešna i da je jasno da se ta organizacija svrstala uz Rusiju.
Bajden je pokušao da preuzme zasluge za pad cena goriva u odnosu na prosek iz juna od 5 dolara po galonu (oko 3,8 litara), a zvaničnici administracije su naglašavali odluku iz marta da se u šestomesečnom periodu iz strateških rezervi puste milioni barela dnevno. Visoka inflacija u zemlji dovela je i do pada Bajdenove popularnosti i umanjila šanse Demokratske stranke da u novembru zadrži većinu u Kongresu.
Zalihe nafte bi mogle da budu dodatno smanjene narednih meseci kada u decembru stupi na snagu evropska zabrana na uvoz veće dela ruske nafte. Odvojena odluka SAD i drugih članica G7 da ograniče cenu ruske nafte bi takođe mogla da utiče na zalihe ako Rusija odluči da na to odgovori i odbije da isporučuje zemljama i kompanijama koje budu poštovale ograničenje.
Na tu mogućnost u sredu je upozorio i zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak.
Evropska unija u sredu je usaglasila nove sankcije za koje se očekuje da će obuhvatiti ograničenje cene ruske nafte.
