Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je upozorio da bi u ratu u Ukrajini mogao da upotrebi i nuklearno oružje. To upozorenje je nateralo zapadne zemlje da se zapitaju - da li bivši špijun KGB-a blefira ili je ozbiljan?
Putin je upozorio da nije blef, ali su zapadni političari, diplomate i analitičari podeljeni po tom pitanju. Neki kažu da bi mogao da upotrebi manje, taktičko nuklearno oružje kako bi umanjio poraz vojske na terenu, sačuvao svoju poziciju, zaplašio Zapad i Kijev.
Putinovo upozorenje nagoveštava da Kremlj želi eskalaciju pošto pripoji četiri ukrajinske oblasti, koje su na osporavanim referendumima glasale za pridruživanje Rusiji. Očekuje se da ruska Duma te rezultate proglasi 4. oktobra. Kada se to desi, Moskva će četiri ukrajinske oblasti smatrati svojom teritorijom i svaki napad tretirati kao napad na Rusiju.
Bilo da je pretnja nuklearnim oružjem znak slabosti ili ne, konačna odluka o tome da li će ga upotrebiti zavisiće od toga koliko se Putin bude osećao sateranim u ćošak, piše Rojters.
Putin kontroliše najveći arsenal nuklearnog naoružanja na svetu, uključujući i novu generaciju hipersoničnog oružja, i deset puta više taktičkog oružja nego Zapad, pa ga SAD i NATO shvataju ozbiljno.
Ruski predsednik je nedavno upozorio Zapad da će Moskva upotrebiti sva sredstva da odbrani rusku teritoriju i optužio zapadne zemlje za potencijalni nuklearni napad na Rusiju.
"Ovo nije blef. A oni koji pokušavaju da nas ucenjuju nuklearnim oružjem, treba da znaju da to može da se okrene protiv njih", rekao je Putin.
Savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Amerika Putinove komentare shvata veoma ozbiljno i upozorio Moskvu na katastrofalne posledice ako upotrebi nuklearno oružje. Vašington nije javno saopštio šta će biti te posledice, ali bi upotreba nuklearnog oružja mogla da izazove nuklearnu eskalaciju - zbog čega eksperti i dalje veruju da je verovatniji konvencionalni napad.
Kada bi Putin zaista naredio nuklearni napad na Ukrajinu, to bi bila i prva upotreba nuklearnog oružja od kako su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945.
Stručnjaci kažu da je verovatnija upotreba taktičkog oružja kraćeg dometa koje će biti lansirano sa zemlje ili sa mora na ukrajinske vojne ciljeve, a druga opcija je demonstracija nuklearnog oružja na nenaseljenom području ili na vodi, u Crnom moru.
"Putin igra igru sa visokim ulozima. Ako bih se kladio na nešto, stavio bih novac na 3:2 da neće upotrebiti nuklearno oružje, čak i ako bude očajan", kaže Ričard Bets, profesor mirovnih i ratnih studija na Univerzitetu Kolumbija.
Vašington pažljivo motri na ruski nuklearni arsenal, a podaci o letovima pokazuju da su SAD u subotu rasporedile najmanje dva špijunska aviona, koja prate kretanje balističkih raketa, blizu ruske granice.
Lorens Fridman, profesor Kraljevskog koledža u Londonu, smatra da nema dokaza da Moskva planira nuklearni napad, te da bi Vašington "vrlo brzo to saznao". Ocenjuje da bi bila greška olako shvatiti Putinovo upozorenje, ali da nema smisla da nuklearnim oružjem brani teritorije koje planira da anektira.
"Bilo bi veoma čudno da počne nuklearni rat zbog tako male dobiti. Uz to, Ukrajinci su rekli da neće prestati da se bore, a čak i da prestanu, biće teško uspostaviti mir u anektiranim oblastima", kaže Fridman.
Putin kaže da se Rusija sada bori za opstanak u Ukrajini, posle višegodišnjeg poniženja od strane Zapada, koji želi da je uništi.
"Zapad je prešao sve granice u agresivnoj anti-ruskoj politici", rekao je predsednik Rusije.
Sedam meseci od početka rata, ruska vojska se suočava sa ukrajinskim kontranapadom. Što bolje bude išlo Ukrajincima, veće su šanse da Putin posegne za nuklearnim oružjem, kaže profesor Bets.
Ruska nuklearna doktrina dopušta nuklearni napad u slučaju "agresije na Rusiju konvencionalnim oružjem i kada je ugrožen opstanak države".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je u prvi mah odbacio upozorenje Putina, sada kaže za američki CBS da je možda upozorenje ozbiljno.
"Juče je možda bio blef. Danas je realnost", kaže Zelenski.
