Rusija je u ponedeljak dala državljanstvo bivšem kontraktoru američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvardu Snouden, koji je pobegao iz svoje zemlje kako bi izbegao sudski progon, nakon što je otkrio tajni američki program prismotre komunikacija širom sveta.
Ruski predsednik Vladimir Putin u ponedeljak je potpisao ukaz u kojem je Snouden naveden kao jedan od 75 stranih državljana kojima se daje ruskog državljanstvo. Pošto je pobegao iz SAD 2013. godine, Snouden je dobio dozvolu trajnog boravka u Rusiji 2020. godine, i tada rekao da planira da se prijavi za rusko državljanstvo iako ne namerava da se odrekne američkog.
Odnosi Vašingtona i Moskve su trenutno na najnižoj tački u više decenija posle Putinove odluke da pokrene, kako je Kremlj opisuje, "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini.
Dok pristalice smatraju da je 39-godišnji Snouden uzbunjivač koji je iz ispravnih razloga želeo da zaštiti američke građanske slobode, obaveštajni zvaničnici ga optužuju da je doveo u opasnost osoblje vlade SAD, i naneo štetu nacionalnoj bezbednosti. U Americi su protiv njega podignute optužnice koje bi mogle da dovedu do zatvorske kazne od nekoliko decenija.
“Naš stav se nije promenio" izjavio je u ponedeljak portparol Stejt departmenta Ned Prajs. "Gospodin Snouden treba da se vrati u Sjedinjene Države gde treba da se suoči sa pravdom kao svaki drugi američki građanin."
Snouden je postao ruski državljanin u vreme dok Moskva mobiliše rezerviste za rat u Ukrajini. U Rusiji, skoro svaki muškarac do 65 godina starosti se smatra rezervistom, i vlasti su u ponedeljak naglasile da muškarci sa dvojnim državljanstvom takođe mogu da budu mobilisani.
Snouden, međutim, nikada nije služio u ruskoj vojsci i zato ne može da bude pozvan u vojsku, rekao je njegov advokat Anatolij Kučerena za novinsku agenciju Interfaks. Prethodno iskustvo na frontu, ili vojna služba, smatraju se glavnim kriterijumom za izbor mobilisanih rezervista.
Kučerena je za rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti rekao da će Snoudena supruga Lindzi Mils, Amerikanka koja živi sa njim u Rusiji, takođe prijaviti za ruski pasoš. Par je dobio dete u decembru 2020. godine.
Snouden, koji se u Rusiji ne pojavljuje mnogo u javnosti i koji povremeno kritikuje politiku ruske vlade na društvenim mrežama, rekao je 2019. da je spreman da se vrati u SAD ako mu se garantuje pošteno suđenje. Do sada nije komentarisao što mu je dodeljeno rusko državljanstvo.
Njegovo prihvatanje ruskog državljanstva verovato će izazvati dodatne kritike od strane ljudi koji kažu da se nije oglašavao o pitanjima kao što je sukob u Ukrajini.
Snouden je novinarima Gardijena dostavio tajna dokumenta o tome kako je Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prikupljala podatke prolazeći kroz infrastrukturu američkih telefonskih i internet kompanija. Takođe je objavio detalje o klasifikovanom ameirčkom obaveštajnom budžetu i razmerama američkog špijuniranja stranih zvaničnika, uključujući i lidere ameirčkih saveznika.
Snouden tvrdi da je odlučio da objavi tajne podatke iz uverenja da je ameirčka obaveštajna zajednica otišla predaleko i da je narušila građanske slobode. Takošđe je rekao da nije verovao da će administracija bivšeg predsednika Baraka Obame, koji je bio u Beloj kući u vreme kada je Snouden novinarima dao podatke, reagovao da je, umesto obelodanjivanja tih podataka preko medija, podneo internu žalbu kao uzbunjivač.
Snouden je doneo odluku da se okrene protiv NSA kada je svoje znanje programera iskoristio da iskopira klasifikovane podatke agencije o globalnom špijuniranju, napisao je u svojoj knjizi iz 2019 "Trajni zapis." Prolazeći kroz skladište podataka, kaže da je počeo da sagledava u kojoj je meri vlada kršila građanske slobode, i da je postao "proklet saznanjem da smo svi svedeni na stanje da budemo kao deca, primorana da žive ceo život pod budnim nadzorom svuda prisutnih roditelja."
Od tada, Snouden je postao poznati govornik o privatnosti i obaveštajnim podacima, i putem video linkova učestvovao na brojnim skupovima. MEđutim, i dalje je kontroverzna ličnost među članovima obaveštajne zajednice i sadašnjim i bivšim zvaničnicima obe američke partije koji kažu da je ugrozio globalnu bezbednost otkrivanjem značajnih programa. Američka procena štete koju su nanela njegova otkrića javnosti i dalje je klasifikovana.
Snouden je 2013. godine osuđen za nedozvoljeno otkrivanje američkih obaveštajnih podataka i informacija u domenu nacionalne bezbednosti, kao i za krađu vladine svojine. Svaka od te tri optužnice nosi maksimalnu kaznu od 10 godina zatvora.
Sekretarijat za pravosuđe je takođe tužio Snoudena da ga spreči da zarađuje na prodaji svojih memoara, navodeći da je prekršio sporazume sa obaveštajnim agencijama o neotkrivanju podataka.
Bela kuća u ponedeljak nije želela da komentariše Snoudenovo državljanstvo i novinare uputila na Sekretarijat za pravosuđe.
