Tokom posete Bliskom istoku sledeće nedelje, predsednik Džozef Bajden će se zalagati za veću integraciju Izraela u regionu, i pozvaće zemlje Zaliva da proizvedu više nafte kako bi ublažile pritisak na globalno energetsko tržište. Posmatrači će pratiti kako Bajden balansira te interese sa američkim vrednovanjem ljudskih prava, u svetlu ubistava novinara Džamala Kašogija i Širin Abu Akle.
Predsednik Bajden počeće svoje putovanje po Bliskom istoku obilaskom vazduhoplovne baze Palmahim, u kojoj se nalaze izraelski sistemi protivvazdušne odbrane. Njegova administracija se zalaže za produbljivanje bezbednosnih veza između Izraela i njegovih arapskih suseda, uključujući integraciju sistema protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavili iranskoj pretnji.
“Bilateralno razgovaramo sa državama širom regiona posebno o sposobnostima protivvazdušne odbrane i o tome šta možemo da uradimo da pomognemo u njihovoj odbrani, a zatim istražujemo ideju o mogućnosti da na neki način integrišemo sve te protivvazdušne odbrambene sisteme”, objašnjava savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Zadatak je postao još teži jer Izrael trenutno ima privremenu vladu. Iz Tel Aviva, Bajden putuje će direktno u Džedu, što je prva takva tura jednog američkog predsednika. To je još jedan ustupak Saudijaca, koji su uskratili priznanje Izraelu zbog njegove okupacije palestinskih teritorija.
“Saudijci su učinili ustupke i čak su pregovarali sa Izraelcima iza zatvorenih vrata. A ako je izlazak u javnost poruka koju Bajdenova administracija želi da pošalje, da je napredak postignut, to je pozitivno, ali ne treba da idemo suviše daleko govoreći da je to prvi korak ka normalizaciji”, smatra Jasmin Faruk, analitičarka Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
U Džedi, Bajden će se sastati sa liderima zalivskih država, kao i Egipta, Iraka i Jordana, kako bi ponudio bezbednosne garancije i zatražio da se više uključe i podele teret, u trenutku kada je Vašington fokusiran na rat u Ukrajini i pretnju Kine.
Američki predsednik će pozvati na produženje primirja u Jemenu i podstaći zemlje proizvođače da obezbede veće količine nafte kako bi smanjile rast cena zbog rata u Ukrajini. Bajden mora da strateške interese saradnje sa autoritarnim režimima izbalansira sa američkim vrednostima kao što su ljudska prava.
“Za Ameriku je važno da nastavi da ukazuje na ta pitanja, delom zbog konkurencije Kine i Rusije.Naravno, Putin i Ši ne pokreću pitanje slučajeva aktivistkinja za ženska prava u Saudijskoj Arabiji, to im nije prioritet. I mislim da, pošto je Amerika još uvek poželjni bezbednosni partner, imamo određene poluge koje možemo da iskoristimo da imamo konstruktivan razgovor."
Ipak, aktivisti su kritikovali Bajdenove planove da se sastane sa kraljem Salmanom i prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom i poboljša veze sa Saudijskom Arabijom, zemljom za koju je govorio da treba da bude izolovana iz međunarodne zajednice. Kritike je uputila i verenica Džamala Kašogija, saudijskog novinara ubijenog uz odobrenje saudijskog prestolonaslednika.
Kada se Bajden sastane sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom na Zapadnoj obali, kako bi ponovo potvrdio podršku rešenju o dve države, posmatrači će takođe pratiti kako se pozicionira u slučaju palestinsko-američke novinarke Širin Abu Akle, koju je, prema mišljenju američkih stručnjaka, verovatno usmrtio izraelski metak.
