Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95, koja će važiti do 11. aprila, kao i odluku o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto na derivate nafte.
Odluka, koja će od stupanja na snagu 11. marta, važiti 30 dana, doneta je u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, s obzirom na to da se u prethodnom periodu beleži rast cena naftnih derivata, saopšteno je posle sednice Vlade Srbije.
Kako je navedeno, Uredbom se utvrđuje maksimalna maloprodajna cena i obavezuju preduzeća koja trguju motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje vozila, a koji su do donošenja uredbe isporučivali derivate, da nastave sa isporukom isključivo utakanjem u pogonske rezervoare vozila.
Takođe, predviđeni su i uslovi i način prodaje naftnih derivata registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, stoji u saopštenju. Članovi Vlade doneli su odluku o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto od sadašnjeg iznosa na derivate nafte - olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja.
Na sednici je doneta dopunjena odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carine u 2022.
Odluka koja se odnosi na naftu i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, važiće do kraja 2022. godine, preneo je FoNet.
Zabranjen izvoz žita, subvencije za fiskalizaciju
Vlada je donela i odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo - zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja, kako bi se pravovremeno reagovalo na tržišne poremećaje i rast tražnje kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške obveznicima fiskalizacije za usklađivanje poslovanja, a kojom se omogućava novi rok za prijavljivanje za subvencije države za prelazak na novi model e-fiskalizacije na portalu Poreske uprave ePorezi, od 15. marta do 5. aprila.
Prijavljivanje za subvencije za sve koji se nisu prijavili u prvom roku, odvijaće se na isti način kao i prethodnog puta, a obveznici fiskalizacije mogu da se prijave samo jednom, a naknadno menjanje prijava neće biti moguće.
Obveznicima se uplaćuje po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po svakom prodajnom mestu i po svakom uređaju još po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, a za privrednike koji nisu u sistemu PDV, taj iznos se uvećava za 20 odsto, piše u saopštenju.
Radosavljević: Više cene nafte su nova realnost
Po rečima ekonomiste i stručnjaka za energetiku Gorana Radosavljevića cene nafte na svetskom tržištu su zbog rata u Ukrajini poslednjih dana veoma oscilirale i kretale su se od 90 dolara do 130 i više dolara po barelu. Fluktuacije su jako velike i to se svakodnevno odražava i na maloprodajne cene dizela i benzina na pumpama, kaže Radosavljević:
"Pojaviće se neka dodatna količina nafte na tržištu, verovatno će Venecuela, Iran, i Saudijska Arabija i SAD ponuditi dodatne količine, a da će vremenom ukoliko se ne pokaže da su sankcije makar Evrope prema ruskoj nafti i energentima ozbiljne i da nastavi da ruska nafta da dolazi na tržište i da će to polako stabilizovati tržište. (00,50) Međutim, ova cena će biti visoka sigurno još neko vreme, dok god traje nestabilnost i kriza i možemo da očekujemo da je to neka nova realnost u narendom periodu."
Po njegovim rečima bez intervencije države i zamrzavanja cena, dizel i benzin bi na benzinskim pumpama koštao iznad 200, možda i blizu 220 dinara. Kao reper može da posluži informacija da NIS na severu Kosova, gde se cene goriva slobodno formiraju, dizel prodaje za 217 dinara po litru, ističe sagovornik Glasa Amerike.
Srbija je gotovo u potpunosti oslonjena na rusku naftu i vrlo je teško zameniti nekim drugim tipom nafte, kaže Radosavljević:
"Nafta se kupuje na tržištu, ona ne dolazi fizički iz Rusije. Kupuje se od velikih trejdera – Vitoila, Glenkora itd. na tenderima. Međutim, najveći deo nafte koji kod nas dolazi – dolazi iz Rusije i iz Kazahstana. Ona dolazi putem preko cevovoda, preko Janafa jer je to najjevtiniji vid transporta. Međutim, naše rafinerije su suštini pravljene za naftu tipa “ural”, tako da nije lako ni promeniti, supstituisati, uzeti jednu naftu pa staviti drugu. To može da dovede i do tehničkih problema, ali i do različitih promena radmana, odnosno dobićete manji autput od nafte koju stavite, tako da nije ni to tako jednostavno. Ja mislim i prema podacima kojima raspolažem da mi koristimo gotovo u potpunosti rusko-kazahstansku naftu, odnoso taj uralski tip nafte".
