Pritisak na evropske zemlje da obezbede alternativne izvore gasa povećao se u četvrtak nakon što je Moskva uvela sankcije evropskim podružnicama ruskog Gasproma, a Ukrajina zatvorila jednu od tranzitnih ruta, što je dovelo do povećanja cena, prenosi agencija Rojters.
Rusija je u sredu veče uvela sankcije uglavnom evropskim filijalama, među kojima je i kompanija "Gasprom Nemačka" - za trgovinu energijom, skladištenje i prenos - nad kojom je Nemačka prošlog meseca preuzela kontrolu da bi obezbedila zalihe.
Ruske sankcije uvedene su i vlasniku poljskog dela gasovoda Jamal - Evropa, kojim se ruski gas dostavlja evropskim zemljama. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se ne može poslovati sa pogođenim kompanijama, niti one mogu da učestvuju u snabdevanju ruskim gasom.
Entiteti koji su na spisku, objavljenom na vebsajtu ruske vlade, uglavnom imaju sedišta u zemljama koje su uvele sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu, a većina su članice Evropske unije.
Nemačka, najveći ruski klijent u Evropi, saopštila je da neke filijale "Gasproma Nemačke" ne dobijaju gas zbog sankcija, ali da traže alternative.
Na spisku su najveće nemačko skladište gasa u Donjoj Saksoniji, sa kapacitetom od 4 milijarde kubnih metara, kao i Vingas, koji snabdeva industrijske i lokalne kompanije za gas. Iz Vingasa je saopšteno da će nastaviti da radi, ali da će biti nestašica. U Nemačku i dalje stiže gas iz Rusije preko gasovoda Severni tok 1.
Vlasnik poljskog dela gasovoda Jamal, EuRoPol Gaz, zarađuje profit od tranzita ruskog gasa. U zajedničkom je vlasništvu poljske firme PGNiG i Gasprom. Iako je Poljskoj, uz Bugarsku, prošlog meseca obustavljena isporuka ruskog gasa zato što je odbila da koristi novi platni mehanizam, Varšava je uspevala da dobija isporuke iz Nemačke.
Članice EU su prošle godine uvezle oko 155 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije.
