BEOGRAD - Ratni zločinci i dalje su prisutni u predizbodnoj kampanji, kršenje slobode izražavanja i udruživanja je povećano, a mediji su pod finansijskim i bezbednosnim pritiscima, ocenjeno je na poslednjem predizbornom monitoringu nevladinih organizacija udruženih u akciju "Izbori pod lupom".
Monitoring Incijative mladih za ljudska prava je pokazao da oko 80 odsto izbornih lista negira genocid u Srebrenici, a osuđeni ratni zločinci ponovo su prisutni na listama ili ih podržavaju.
"Imamo osuđenog ratnog zloćinca Vojislava Šešelja kao kandidata, još jednom, prvog na listi SRS, a na njegovoj listi se nalaze i kandidati povezani sa ratnim događanijima kao što su Ljiljana Mihajlović, Vjerica Radeta i Petar Jojić. Osim njih, ima još osoba kandidata povezanih sa ratnim događajija, poput Božidara Delića, onda podržavalaca izbornih lista Momira Stojanovića koji podržava Zdravka Ponoša, ali i onih koje imamo često prlikku da višamo kao što su Vladmir Lazarević, Veselin Šljivančanin, Nikola Šainović", kazala je Anđela Savić iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Marko Milosavljević iz ove incijative dodaje da je problematilčan i odnos kanidata prema ratnim zločincima i podseća da je opozicioni kandidat Zdravko Ponoš haškog osuđenika Ratka Mladića okarakterisao kao „tragičnu ličnost“. Milosavljević objašnjava da prisustvo ratnih zločinaca na izbornim listama i odnos stranaka prema genocidu u Srebrenici, ali i žrtvama ratova, pokazuje da kampanja namerno potvrđuje populističke stavove“
„Postavljaju pred građane Srbije jednu vrstu zablude i neotvraranja ka činjenicama koje se nalaze u presudama međunarodnih i domaćih sudova“.
Analiza koju je predstavila Fondacija Slavko Ćuruvija, pokazala je da su mediji u ovoj kampanji pod finansijskim pritiscima, koruptivnim i bezbednosnim pritiscima.
Ivana Stevanović iz Fondacije kazala je da se svaki deseti slučaj napada na novinare završava pravosnažnom sudskom presudom, kao i da postoje dvostruki standardi u pravosuđu kada je reč o pretnjama novinarima i funkcionerima.
"Utvrdili smo da, kada uporedimo pretnje novinarima i pretnje predsedniku republike, vidimo da je 2,5 puta više pretnji je okočano pravosnažnom presudom kada je u pitanju predsednik u odnosu na novinare. Takođe smo utvrdili da su kazne mnogo strože: kod slučaja novinara nije određena nijedna kazna zatvora, dok je u slučaju predsednika bilo četiri. Takođe, predsednik nije nijednom pozvan da da iskaz pred tužilaštvom, a kod novinara je to obavezan deo procesa. I ono što je možda najfrapantnije nama bilo, oko 90 odsto pretnji koje su odbačene prema novinarima bilo je u kondicionalu. Dakle, pretnja „trebalo bi te pretući“ se smatra da ne postoji jasna namera, dok je pretnja „prebiću te“ se smatra da postoji jasna namera i neće biti odbačena kod tužilaštva. Kod predsednika, i ove pretnje u kondicionalu bivaju prihvaćene, završavaju na sudu i okončavaju sudskom presudom".
U ovoj izbornoj kampanji ugrožene su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja, kažu u Građanskim inicijativama i broj slučajeva kršenja ove tri slobode ocenjuju kao “alarmantan”.
"Taj broj je dostigao, zaključno sa prethodnom nedeljom, 79 pojedinčanih slučajeva. Taj broj, sam po sebi ukazuje da imamo jedno sistemsko kršenje ljudskih prava u ovoj kampanji", rekao je Uroš Jovanović iz Građanskih incijativa, koje su okupile nevladine organizacije u akciji "Izbori pod lupom".
