BEOGRAD - Američki Institut za spoljnopolitička istraživanja (FPRI) objavio je analizu pod nazivom "Srbija na ivici", u kojoj se konstatuje da je Beograd lojalan partner Kini i Rusiji, kao i da Srbiju vodi polu-autoritarna vlada koja zastupa ideologiju iredentističkog širenja na Zapadnom Balkanu.
Autor analize, Ričard Kremer, navodi da je kao takva, Srbija pretnja za regionalnu i transatlantsku bezbednosti.
"Pod vlašću SNS Aleksandra Vučića, Srbija ubrzano jača vojsku, podržava ultranacionaliste u susednim državama, učvršćuje veze sa Moskvom i partnerstvo sa Kinom. U skladu sa ideologijom "Velike Srbije", srpska i ruska pravoslavna crkva blisko sarađuju. Bez značajnije promene pristupa Zapada, Srbija će nastaviti autoritarnim putem - kojim idu i američki neprijatelji".
Kremer piše da su Brisel i Vašington želeli evroatlantski orijentisanu i demokratsku Srbiju.
"Ipak, nekoliko decenija nakon nasilnog raspada Jugoslavije i NATO intervencije, većina Srba odbija saradnju sa alijansom i ravnodušna je prema EU. U skladu s tim, SAD i demokratski saveznici imaju manje mogućnosti da iskoriste članstvo u evroatlantskim organizacijama kao nagradu. Sve dodatno komplikuje i očigledan zagrljaj Vučića sa Pekingom i Moskvom, koji na nekoliko frontova ugrožava EU i SAD".
Kremer smatra da podrška Vučićeve vlasti ultranacionalistima izaziva neslaganja u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
"Jačanje vojske je izuzetno zabrinjavajuće, a Beograd na to odgovara sumnjivim objašnjenjima. Srbija je sve više zavisna od ruske nafte i gasa, što je suprostavlja Briselu, Vašingtonu i pojedinim zemljama centralne i istočne Evrope. Saradnja Beograda i Pekinga na tehnološkom, ekonomskom i vojnom planu se intenzivira, čime se kineska Komunistička partija sve jače infiltrira u Evropu. Ukratko, to što Srbija jača odnose sa autoritarnim silama i antidemokratskim snagama u regionu, odražava se na njen liberalni pogled na svet i diskredituje priču o narodu-žrtvi".
Zapadni političari su mislili da će se, uz njihove podsticaje, Srbija modernizovati, demokratizovati i polako uključiti u transatlantske institucije. Ova pretpostavka, piše Kremer, je netačna.
Autor ističe potrebu za unutrašnjim pomirenjem i liderima koji će priznati ranije greške i krenuti napred, poput Vilija Branta u posleratnoj Nemačkoj.
"Na primer: Neko ko bi, poput Branta, kleknuo na kolena i podstakao debatu o zločinima počinjenim tokom raspada Jugoslavije. Šta god da to pokrene, priznavanje zločina protiv čovečnosti iz prošlosti je neophodno ako Srbija želi da ikada postane demokratsko i otvoreno društvo. Bez toga, Srbi će ostati podložni domaćim iredentističkim snagama koje pomažu zlonamerne strane sile, jer žele Zapadni Balkan van evroatlantske zajednice", smatra Kremer.
Autor teksta navodi da bi zapadni političari trebalo da promene pristup dok se nacionalno pomirenje ne dogodi.
"Sve dok je svesrpski ultranacionalizam prihvatljiv u političkom diskursu, istinske demokratske vrednosti i institucije kakve postoje u transatlantskoj zajecnici - biće nedostižne".
Kremer smatra da zapadni političari ne treba da se nadaju napretku u dijalogu Srbije i Kosova.
"To je postala prazna priča koja samo drži Kosovo van međunarodnih organizacija i ne dozvoljava mu da ima sve benefite nezavisne države. Takođe bi trebalo prestati sa insistiranjem na neefikasnom procesu evrointegracija kao načina za demokratsku transformaciju Srbije".
Autor tvrdi i da se na Zapadnom Balkanu nazire nova kriza.
Cela analiza Ričarda Kremera, saradnika na evroazijskom programu Instituta za spoljnopolitička istraživanja, dostupna je na ovom linku.
