SAD i Ukrajina su sprečile ruskog predsednika Vladimira Putina da uspostavi lažni narativni okvir kojim bi objasnio svoj brutalni rat protiv suseda, ali i dalje imaju teškoće u pokušajima da građanima Rusije pruže tačnije informacije o invaziji koja je u toku.
Dok ruska vojska trpi gubitke koji se mere u hiljadama poginulih vojnika, i ne uspeva da osvoji ključne gradove, Putin pojačava gušenje slobodnih informacija, koje traje već dve decenije. Kremlj je zatvorio poslednja tri nezavisna medija u zemlji, zabranio velike platforme za društvene medije, usvojio nove zakone protiv novinara koji se odupiru propagandi i insistira na tome da se rat naziva "specijalnom vojnom operacijom."
Rezultat je - ruska javnost koja ima malo pristupa ili uopšte nema pristup bilo kakvoj alternativi Putinovom anti-ukrajinskom, anti-zapadnom narativu. To je Putinov "balon" - štit od bilo kakvih posledica zbog rata i zapadnih sankcija koje su osakatile rusku ekonomiju.
Probijanje Putinovog balona propagande je ključni strateški cilj za Ukrajinu i njene zapadne saveznike. Probali su niz taktika, direktnih i suptilnih, da bi stigli do običnih Rusa, od podsticanja upotrebe softvera koji zaobilaze blokadu na internetu, do brifinga u Beloj kući za ifluensere sa TikToka, a sve u nadi da nezavisni glasovi koji se još čuju u Rusiji, oni sa Zapada, i direktni apeli Ukrajinaca, mogu da uvere Ruse da ih lažu o ratu koji se događa u susedstvu.
Pitanje više nije "šta možemo da uradimo da zaustavimo dezinformacije", kaže bivši američki ambasador u Rusiji Majkl Mekfol, već - kako da širimo informacije unutar Rusije. “To je veoma teško pitanje", dodaje on.
Među najvažnijim koracima, kako kaže, je finansiranje "ruskih nezavisnih medija koji rade van Rusije."
Asošijeted pres je razgovarao o tome sa više od pet sadašnjih i bivših zvaničnika u SAD i Ukrajini. Američki zvaničici priznaju da svako direktno poricanje ruskih dezinformacija Moskva može da brzo odbaci kao američku propagandu.
Umesto toga, kako kažu, Bajdenova administracija pokušava da pospeši protok spoljnih informacija i olakša običninm Rusima da sami saznaju istinu o ratu. Zvaničnici su želeli da ostanu anonimni budući da su govorili o internoj strategiji.
Mnoge zapadne kompanije su prestale da posluju u Rusiji. Međutim, američki zvaničnici su tiho ohrabrivali internet provajdere da ostanu u zemlji, računajući da Rusi moraju da imaju način da na internetu dođu do spoljnih informacija. Zvezde već dobro poznate u Rusiji, kao što je Arnold Švarceneger, iskoristile su Tviter i Telegram da podele poruke i video snimke o zločinima počinjenim tokom rata.
Mekfol je nazvao Švarcenegerov video "briljantnim", ali i dodao da bi "takve stvari trebalo da se dešavaju svakog dana."
Ukrajina je znatno uticala na formiranje zapadne percepcije rata, pomoću video snimaka i objava na društvenim medijima na kojima se vide ruski napadi na civile i uništenje ukrajinskih naselja.
Predsednik Volodimir Zelenski je osvojio divljenje širom sveta svojim govorima tokom kojih direktno gleda u kameru, koji se objavljuju i dele na internetu. U svom poslednjem govoru pred invaziju u kome je apelovao da se održi mir, Zelenski je konstatovao: "Znam da moje obraćanje neće prikazati na ruskoj televiziji."
Bajdenova administracija nastavila je da deklasifikuje obaveštajna saznanja o Putinovim ratnim planovima kako bi ga omela u realizaciji tih planova. SAD su takođe povećale finansiranje svojih tradicionalnih načina komunikacija sa publikom u istočnoj Evropi, a ovog meseca je izdvojila dodatnih 25 miliona dolara za američku Agenciju za globalne medije (USAGM) koja je nadležna za Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike.
Glas Amerike je objavio upustva na internetu kako doći do njegovog sajta preko virtuelne privatne mreže, odnosno VPN-a, ili drugih načina za zaobilaženje barijera koje je postavio Kremlj. Interna statistika Glasa Amerike pokazuje da hiljade Rusa koriste te metode.
Predstavnici Bele kuće nedavno su se sastali sa influenserima na TikToku, što je sastanak koji je izazvao i dozu podsmeha, ali je mala grupa učesnika rekla da je bio koristan.
“Ideja da Bela kuća održi pres brifing za one koji dele vesti a TiToku ... je briljantna", kaže Kalil Grin, koji sebe na TikToku opisuje kao "Istoričara generacije Z" čija su interesovanja istorija i politika, i koji ima 550.000 pratilaca.
“Oni razumeju da TikTok prevazilazi granice. Neki od tih ljudi imaju milione pratilaca od kojih su neki van SAD."
Međutim, TikTok je ovog meseca zabranio objavljivanje novih snimaka i lajvstrimove iz Rusije. Zatim je, u obračunu sa društvenim mrežama, Rusija potpuno zabranila Fejsbuk i Instagram, a Rusima je teško da pristupe i Tviteru. Kremlj je takođe ukinuo BBC-jev servis na ruskom, nemačkog emitera Dojče Vele i vebsajt Meduza sa sedištem u Letoniji. U utorak je međunarodni kanal Euronews saopštio da mu je zabranjeno da emituje program u Rusiji.
Neke platforme za društvene medije i medijske organizacije zaobilaze zabrane i vladin nadzor koristeći uslugu za zaštitu privatnosti nazvanu "onion" (luk). Korisnici iz Rusije mogu da pristupe jednoj verziji Tvitera ako daunloduju pretraživač Tor, koji omogućava ljudima da pristupaju sajtovima na "dark vebu". Umesto "tačka kom", ti sajtovi imaju nastavak "tačka onion". Međutim, ruske vlasti su imale uspeha i u blokiranju takvih sajtova.
Teško je oceniti da li bilo koji od tih napora daju rezultate, ali istraživanja obavljena u drugim zeljama pokazuju da takve vrste prepreka informacijama ljudima otežavaju pristup tačno onoliko koliko je potrebno da bi ih odvratile od ulaganja većeg truda da dođu do drugačijih vesti.
“Nije nemoguće preskočiti veliki informacioni zid", kaže Šelbi Grosman, analitičarka Stenford internet opservatorije, koja se bavi istraživanjem ruskih dezinformacija na društvenim mrežama. "Ali činjenica da morate da instalirate VPN da biste čitali vesti može da obeshrabri neke ljude. Te male prepreke imaju stvaran uticaj na ljude."
Drugi problem je kako dopreti do onih koji ne žele da se do njih dopre, što je pitanje koje važi i za Amerikance. Milioni ljudi u SAD, na primer, pogrešno veruju da su izbori 2020. bili ukradeni, uprkos bezbrojnim pokušajima da se razotkriju i demantuju laži o krađi glasova.
To je okruženje koje odgovara Kremlju i pomaže mu u "operacijama uticaja". Ruski državni mediji i dalje ponavljaju lažne i neosnovane tvrdnje o ukrajinskoj vladi i tvrde da je potrebna "denacifikacija Ukrajine". Mediji lažu o ruskim vojnim napadima na civilne ciljeve i uništenju čitavih gradskih naselja.
Tomas Rid, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins i ekspert za dezinformacije, ističe da SAD "nemaju posebno dobru istoriju" suzbijanja lažnih narativa.
“Ja bih pustio da se to odvija kroz Ukrajinu. Ona ima blizinu, znaje jezika, porodične veze. Potrebno je da im pre svega pomognemo da osvoje i zadrže pristup informacijama."
Zelenski je došao na položaj predsednika sa veštinama koje su vrlo korisne kada se vodi rat informacija. Bio je komičar koji je glumio predsednika na televiziji i osnovao uspešnu produkcijsku kuću. Ubrzo nakon što je stupio na položaj, Ukrajina se našla u centru pažnje i postala okosnica prvog suđenja za opoziv bivšeg predsednika Donalda Trampa. To je bila međunarodna priča koja je timu Zelenskog pružila dragoceni trening za globalne izazove u sferi informacija.
Ukrajina, takođe, ima za sobom tridesetogodišnju istoriju kao bivša sovjetska republika koja odavno mora da se brani od kampanja političkog uticaja Moskve i sajber napada.
“Imamo znatno više iskustva i više prakse", kaže Igor Novikov, stručnjak za informacione taktike koji je služio kao savetnik u kampanji Zelenskog i koji je i dalje blizak članovima predsedinkovog užeg kruga. U nekim aspektima suzbijanja dezinformacija, kaže Novikov, "SAD su pet godina iza nas."
On dodaje da veruje da će poznate ličnosti koje su već cenjene u Rusiji, kao što je Švarceneger, i ljudi koji znaju kako da razgovaraju sa svojim rođacima, imati više uspeha u slanju masovnih SMS poruka ili primeni drugih, konkretnih taktika.
“Kada se obraćate nekome ko živi u alternativnoj realnosti, morate da razbijete taj mehur putem poverenja i nuđenja izbora", zaključuje Novikov.
