Odnosi između Vašingtona i Beograda kao da su nedavno poboljšani, a danas su izgleda čak i srdačni, navodi se u novom izveštaju istraživačkog centra američkog Kongresa i naglašava da su SAD u periodu između 2001. i 2017. godine, izdvojile skoro 800 miliona dolara za ekonomski oporavak, jačanja pravosudnog sistema i unapređenje državne uprave u Srbiji. Uprkos neslaganju sa Srbijom o nezavisnosti Kosova i ambivalentnih poruka koje šalje u vezi sa svojim odnosima sa Moskvom, Sjedinjene Države takođe nastavljaju da podržavaju napore Srbije da se pridruži Evropskoj uniji.
Izvršna direktorka beogradskog Centra za evro-atlantske odnose Jelena Milić, koja je ovih dana boravila u Vašingtonu, smatra da visoki zvaničnici američke administracije upućuju direktnu poruku da su spremni da čuju argumente srpske strane u vezi Kosova:
“Otkako je američka administracija pokazala ono što ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tvrdi, ako ništa drugo, bar malo više spremnosti da čuje srpske argumente, počelo je da kreira novu dobru realnost na terenu u Srbiji koja se poklapa i sa inicijativama koje su došle i od strane srpskog rukovodstva, ali sa razumevanjem od strane američke ambasade u Beogradu, pa sve do Kongresa i Stejt Departmenta. Da se podseti na neke dobre periode iz istorije srpsko-američkih odnosa, sada kada idemo obeležavanju stogodišnjice kraja od Prvog svetskog rata, o Pupinovom prijateljstvu sa Vudroom Vilsonom, o srpskoj zastavi na Beloj kući. Činjenici da je još samo francuska zastava imala takvu privilegiju”.
Amosfera lišena anti-amerikanizma
Sve to je pomoglo stvaranju atmosfere lišene anti-amerikanizma, koji je doskoro širen, dodaje Milić:
“Sada kada slušate, recimo ministra Dačića, koji sada kaže: 'Mi želimo da budemo prijatelji i partneri', pa (prvo) kaže Amerika, Rusija i Kina. To su sve neki pomaci, koje bi dobro bilo da različite američke insitucije, ali i institucije Evropske unije i zemlje članice razmotre pre nego što apriori odbace neko mirno kompromisno rešenje, koje bi moglo da dođe od predsednika Kosova, Hašima Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića”.
Milić potvrđuje najnovinja nagađanja da predsednici Srbije i Kosova razgovaraju o mogućem pomeranju uzajamnih granica, kao jednom od uslova za prevazilaženje, kako neki eksperti nazivaju - “strateškog ćorsokaka”, u kojem se Zapadni Balkan nalazi skoro dve decenije posle NATO operacije za Kosovo, gde je i dalje stacionirano oko 4.000 vojnika NATO-a.
Ali, Milić odbacuje tvdnje da bi eventualni dogovor doveo do etničkog čišćenja:
“Priroda promena granica 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, verovatno da je bilz mnogo stresnije za mnoge Srbe na Kosovu. (Najanovije pregovore) vidimo kao jedan praktičan način da se neki mali ustupak učini Srbiji i gde su to više pregovori o upravljanju određenim resursima, bilo da su to rudni ili za snabdevanje vodom ili neke strateške i bezbednosne tačke, za koje dve strane imaju interes”.
Pomaci Srbije u nekoliko oblasti
Direktorka nevladine organizacije CEAS ističe dolazak nove generacije na čelo vojno-bezbednosnih službi koji nisu opterećeni nasleđem iz nedavne prošlosti.
“Penzionisan je bivši načelnik generalštaba Ljubiša Diković, koji je izuzetno kompromitovan nasleđem svojih jedinica iz rata na Kosovu. Pod njegovom odgovornošću, počinjen je najveći broj zločina protiv civila na Kosovu. S druge strane, mi sada imamo na čelu generalštaba i na čelu vojno-obaveštajne, vojno-bezbednosnih agencija, ljude koji nisu kompromitovani ratnim nasleđem. Novi načelnik generalštaba je general-potpukovnik Milan Mojsilović, je bio predstavnik naše vojne misije pri NATO-u”.
Srpska strana učinila je značajne pomake i na drugim sektorima, primećuje Milić:
“I dalje takozvani srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu nije dobio diplomatski status. Paralelno sa tim u Srbiji će u oktobru biti organizovana velika vežba za reagovanje u vanrednim situacijama 'Srbija 2018' pod pokroviteljstvom NATO-vog centra za koordinaciju u vanrednim situacijama. Biće više od 800 ljudi iz zemalja članica NATO-a i skoro isto toliko ljudi iz srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova i vojske koji će učestvovati u tome. Sputnjik i ruska ambasada se bune zašto oni nisu pozvani. To je isto dobro“.
Milić takođe smatra pozitivnim što Nacionalna garda iz američke države Ohajo proširuje svoju sa saradnju sa Srbijom, kao i zatvaranje paravojnog bilateralnog kampa na Zlatiboru, hapšenje Bratislava Živkovića, koji je vodio regrutovanje nelegitimnih boraca na ratištima u Ukrajini, pa i otkazivanje vojne parade u čast dolaska ruskog predsednika Vladimira Putina.
Radi održavanja američke podrške u pregovorima sa Kosovom, bilo bi možda korisno da srpska strana odustane od kupovine ruskih vojnih ofanzivnih helikoptera koji podležu američkim sankcijama, zaključuje Jelena Milić.
