Saradnja Srbije i NATO imperativ je u očuvanju trajnog mira i stabilnosti u regionu i Alijansa ima pozitivnu agendu za Zapadni Balkan u kojoj nema "tajnih planova i tajno skovanih ideja", zaključak je panela u okviru Pete NATO nedelje u Beogradu.
Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan iz odeljenja za javnu diplmatiju NATO-a, Robert Pesčel rekao je da NATO želi da pojača svoje angažovanje iz više razloga, pre svega zbog bezbednosti u regionu što je vitalni interes, ali je istakao i da se poštuje politika svake zemlje u regionu i da je to nešto što se podrazumeva.
"Srbija je postala 'kontributor' i počela da daje doprinos bezbednosti i njena se uloga u regionalnoj bezbednosti i stabilnosti smatra izuzetno važnom", rekao je visoki zvaničnik.
On je dodao da je EU željeni cilj svih u regionu, NATO samo za neke, ali opet niko nije isključen, i mi želimo da svi imaju koristi od toga, rekao je Psčel i podsetio da ta organizacija vodi politiku "otvorenih vrata" bez ikakvih skrivenih agendi, a koju je potvrdila Crna Gora kada je postala njena članica.
Predsednik Atlantskog saveza Crne Gore Savo Kentera rekao je da je prijem te zemlje u NATO pokazalo da Zapad i dalje gleda na Balkan kao na svoju interesnu sferu, a da je Rusija u tom slučaju izgubila bitku.
On je dodao da nije bilo lako 11 godina objašnjavati narodu Crne Gore zašto ta država treba da postane članica NATO-a i da je trebalo mnogo da bi se razbio mit o odnosima Crne Gore i Rusije i o tome kako ne možemo jedni bez drugih.
On smatra da politika neutralnosti Srbije nije održiva na duže vreme, a njegovo mišljenje dele i drugi učesnici na panelu.
"Srbija je suviše bitan faktor na Balkanu da bi bila neutralna i ne može se sedeti na dve ili tri stolice. I Crna Gora je to pokušavala, ali smo se na kraju opredelili da gledamo u budućnost, a ne u prošlost i Srbija treba da gleda šta je u interesu njenih građana, a ne Rusije, Amerike i EU," rekao je Kentera.
Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić ocenila da je u Srbiji trenutno apsurdno što je, prema istraživanjima, za vreme aktuelne vlasti podrška EU u Srbiji pala ispod 50 odsto.
"EU se ovde predstavlja kao jedno od dva zla. Zato je naš pokušaj da široj javnosti objasnimo da ne možemo razdvajati transatlantsku alijansu od Evropske unije", kaže Milić.
Ona navodi niz problema sa kojima se Zapadni Balkan suočava od neprijateljskog delovanja Rusije, preko dodatnih bezbednosnih pretnji u regionu.
"Zaustavljen je proces reformi bezbednosnog sistema u zemljama Zapadnog Balkana, drugi problem je što postoji potpuni zastoj u suđenjima za ratne zločine pred regionalnim sudovima, kao i potpuna destrukcija dosadašnjih presuda u Hagu", rekla je Milić.
Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka Goran Matić rekao je da je od otvaranja Misije Srbije pri NATO unapređena saradnja Srbije sa tom Alijansom.
"To pokazuje veliki broj edukacija i obuka u kojima je učestvovala vojska Srbije, a saradnja je napredovala i u kvantitetu i kvalitetu razmene podataka. Srbija nije više samo korisnik bezbednosnih usluga, već ih proizvodi sa evropskim i NATO institucijama", rekao je Matić.
Kroz Partnerstvo za mir, kako je naveo, otvara se i mogućnost saradnje sa pojedinim članicama NATO-a kao što su Velika Britanija, SAD, Francuska, a Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma o uzajamnoj razmeni i zaštiti podataka sa Francuskom i Nemačkom, kao i skori završetak pregovora sa Hrvatskom i Crnom Gorom.
Većina panelista smatra da je sledeći kandidat za članstvo u NATO Makedonija u kojoj su se, kako su rekli, stvorili uslovi za prijem, posebno od kada je ta zemlja dobila novu vladu.