Rusija, Kina i Iran se aktivno mešaju u američku predsedničku politiku u nadi da će ubediti američke glasače da dovedu u Belu kuću kandidata koji više odgovara njihovim interesima, upozorio je Vilijam Evanina, direktor Nacionalnog centra za kontraobaveštajna pitanja i bezbednost u Vašingtonu.
Prema njegovim rečima, američki obaveštajni podaci pokazuju da se sve tri zemlje nadaju da će izazvati nove podele u SAD i "narušiti poverenje američkih građana u demokratski proces."
Međutim, kako kaže - Rusija, Kina i Iran nemaju iste želje o ishodu predsedničkih izbora u novembru.
"Procenjujemo da Rusija primenjuje različite mere pre svega da bi ocrnila bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i ono što doživljava kao "anti-ruski establišment", saopštio je Evanina u petak. Opisao je pristup Moskve kao dosledan ranijim kritikama Kremlja na račun Bajdena i bivšeg predsednika Baraka Obame.
“Neki progagonisti, povezani se Kremljem, takođe nastoje da ojačaju kandidaturu predsednika Trampa na društvenim mrežama i ruskoj televiziji", rekao je Evanina, dodajući da Kina i Iran, po svemu sudeći, pokušavaju da pomognu Bajdenu.
Nekoliko sati kasnije, predsednik Tramp je osporio ključne delove procene obaveštajne zajednice.
“Poslednja osoba koju Rusija želi da vidi u Beloj kući je Donald Tramp, jer niko nikada nije bio oštriji prema Rusiji", rekao je predsednik novinarima na konferenciji za novinare u Trampovom Nacionalnom golf klubu u Bedminsteru u Nju Džersiju, koja je zakazana na brzinu, i bavila se različitim temama.
"Ne zanima me ko šta kaže", dodao je predsednik.
Tramp je takođe, po svemu sudeći, osporio procenu Nacionalnog kontraobaveštajnog i bezbednosnog centra (NCSC) o tome da li će Rusija, Kina, Iran ili druge zemlje moći da promene glasanje.
Prema saopštenju direktora NCSC Evanine, dok će te zemlje verovatno pokušati da poremete prebrojavanje glasova, "američkim protivnicima će biti teško da se u većem obimu umešaju ili manipulišu rezultatima glasanja."
Tramp je, međutim, tu pretnju nazvao "velikim problemom."
"Najveći rizik preti od glasanja poštom", rekao je. "Bilo da su u pitanju Rusija, ili Kina, Iran, Severna Koreja, mnogi drugi - njima je mnogo lakše da falsifikuju glasove i pošalju ih, tako je mnogo lakše da se vara na izborima."
Ovo nije prvi put da Tramp iznosi suprotno mišljenje u odnosu na procene američkih obaveštajnih agencija, posebno kada se radi o Rusiji.
Predsednik je dugo osporavao zaključke obaveštajne zajednice iz 2017. godine da je Rusija, na nalog predsednika Vladimira Putina, "nastojala da pomogne izbornim šansama Donalda Trampa tamo gde je bilo moguće" tokom predsedničke kampanje 2016, nazivajući ih "prevarom."
Tramp je takođe na Tviteru prošle godine oštro kritikovao šefove obaveštajnih agencija, nazivajući ih "ekstremno pasivnim i naivnim" i poručujući da treba da se "vrate u školu."
Uprkos predsednikovim tvrdnjama, NCSC u svojoj proceni navodi da ima dokaza da bi Rusija više volela da Tramp pobedi na izborima nego Bajden.
Evanina je u saopštenju posebno izdvojio proruskog ukrajinskog zakonodavca Andreja Derkača, optužujući ga da je širio "tvrdnje o korupciji" i objavljivao sadržaj "procurelih" telefonskih razgovora u pokušaju da podrije Bajdena i demokrate.
Kada se radi o Kini i Iranu, međutim, visoki američki kontraobaveštajni zvaničnik veruje da je Tramp u pravu i da bi obe zemlje više volele da američki birači izaberu novog predsednika.
“Procenjujemo da bi Kina više volela da predsednik Tramp - koga Peking vidi kao nepredvidljivog političara - ne pobedi ponovo na izborima", rekao je Evanina.
“Kina je oštro kritikovala izjave i poteze Trampove administracije u odnosu na Hong Kong, TikTok, pravni status Južnog kineskog mora i kineske pokušaje da dominira tržištem 5G tehnologije", kaže Evanina.
Što se tiče Teherana, Evanina kaže da su iranski pokušaji širenja dezinformacija na internetu po svemu sudeći "motivisani percepcijom da bi rezibor predsednika Trampa doveo do nastavka američkog pritiska na Iran, u želji da se izazove promena režima."
Dve nedelje pre procene o pokušajima Rusije, Kine i Irana da utiču na američke izbore, NCSC je izdao upozorenje o stranom mešanju u izbore 2020.
Takođe je potvrđeno da su kontraobaveštajni zvaničnici obaveštavali i Trampovu i Bajdenovu kampanju, bar od prošlog meseca, o sve većim pretnjama.
U to vreme, Bajden je rekao da je obavešten o ruskim i kineskim pokušajima da utiču na izbore i upozorio da će Moskva "platiti stvarnu cenu" ako on bude izabran.
Istaknute demokrate kao što je predsesdnica Predstavničkog doma Nensi Pelosi pozivali su obaveštajne zvaničnike da podele više detalja sa zakonodavcima i javnošću.
Pelosi i predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja u Predstavničkom domu Adam Šif su u zajedničkom saopštenju nazvali procenu NCSC o pretnjama "korakom napred" ali ocenili da to nije dovoljno.
“Nažalost, u današnjem saopštenju se tri zemlje koje imaju različite namere i kapacitete i dalje tretiraju kao jednaka pretnja našim demokratskim izborima. Američki građani moraju da dobiju konkretne informacije kako bi glasači mogli da sami procene pretnje koje potiču od tih različitih aktera i naprave razliku između njihovih ciljeva, sadašnjih akcija, i kapaciteta", ocenili su Pelosi i Šif.
Lideri senatskog odbora za obaveštajna pitanja su, međutim, zauzeli više optimistično gledište.
“Jedna od glavnih pouka 2016, što je pokazala trogodišnja dvostranačka istraga našeg odbora o pokušajima Rusije da se umeša u naše izbore je da je jedan od najboljih način da se suzbiju ti napori - da se sa glasačima podeli što više informacija o stranim pretnjama našim izborima", saopštili su predsedavajući, republikanac Mark Rubio i potpredsednik, demokrata Mark Vorner u zajedničkom saopštenju. "Saopštenje direktora Evanine je korak bliže tom cilju."
Upozorenje o stranoj pretnji izborima objavljeno u petak možda neće biti poslednje. Američki obaveštajci kažu da će nastaviti da deklasifikuju informacije i obaveštavaju javnost a ujedno drže poverljive brifinge sa kandidatima i članovima Kongresa.
Neki analitičari kažu da je takvo obaveštavanje javnosti ključno da američki birači ne "nasednu" na strane kampanje uticaja.
Ipak, Kris Krebs, direktor američke Agencije za sajberbezbednost i infrastrukturu (CISA) prošlog meseca je poručio da će izbori 2020 "biti najbolje zaštićeni izbori u savremenoj istoriji." Ali CISA i druge federalne i državne agencije takođe nastoje da upozore birače da to što će izbori biti zaštićeni od sajber napada ne znači da će rezultati stići tako brzo kao što je bio slučaj u prošlosti.
"Pošto će više Amerikanaca glasati poštom, biće potrebno duže vreme da se izračunaju i saopšte konačni rezultati", navele su agencije u saopštenju prošle nedelje. “Budite strpljivi i imajute na umu da su vaši državni i lokalni zvaničnici najbolji izvor pouzdanih i tačnih informacija o glasanju, procedurama na dan izbora i zvaničnim rezultatima."
Dopisnik Glasa Amerike iz Bele kuće Patsi Vidakusvara doprinela je pisanju ovog izveštaja.
