Tekuća 2016. godina proglašena je godinom preduzetništva, tokom koje je država različitim programima podsticala preduzetničke snage. No, kakvo je trenutno stanje po pitanju ženskog preduzetništva, kako ga jačati i da li je zalaganje države dovoljno da se zaista pomogne preduzetništvu, te gde se krije ključ uspeha, a gde glavne prepreke i opasnosti – pitanja su na koja javnost u Srbiji i dalje traži odgovore.
Žensko preduzetništvo jedan je od neiskorišćenih resursa privrednog razvoja koji ima velike potencijale za razvoj, rečeno je na panelu koji je u ponedeljak održan u poslovnom centru Ušće. Put do karijere koju žene žele, rečeno je, ponekad je teži nego mučkarcima.
Kao uspešan primer, navedena je firma "Daj Daj" koja proizvodi pelene za bebe od bambusovog vlakna. Sonja Dakić i Violeta Matijević, školovale su se da budu grafička dizajnerka i medicinska sestra, ali su sticajem okolnosti postale preduzetnice i počele da proizvode platnene pelene od bambusovog vlakna za bebe.
Sonja Dakić ispričala je na panelu kako je, zajedno sa kumom, krenula u preduzetničke vode. "Radila sam godinama u mnogim firmama, na raznim pozicijama. Ideja za pelene rođena je sa mojom ćerkom Zarom. Tada sam dobila od rođake paket platnenih pelena od bambusovog vlakna iz Engleske i oduševila se. Šest meseci kasnije kada ih je Zara prerasla pokušali smo da poručimo nove preko interneta, ali to je bilo prekomplikovano, a u Srbiji ih niko nije pravo", rekla je Dakić.
Dve preduzetnice dalje su došle do žene koja im je uradila modele za prve pelene, preporučila krojačicu, objasnila koje mašine je najbolje da nabave i pomogla da nađu žene koje će šiti pelene.
Ispostavilo se da su te radnice glavna prednost u novom poslu. To su bile žene stare preko 50 godina koje su radile u propalim tekstilnim kombinata, koje su prošle program na birou, ali koje i pored toga niko nije želeo da zaposli. „Imale su znanje i iskustvo koje je nama nedostajalo i zajedno smo napravile dobar proizvod, zapravo jedini tekstilni proizvod u Srbiji koji nosi Eko znak RS”, rekla je ona.
Sonja Dakić kaže da su u posao uložile sopstveni novac, da su same finansirale nabavku materijala, mašina i plata za radnice. Posle godinu dana, bile su zadovoljne pelenama koje su proizvodile, ali zarada i dalje nije bila dovoljna ni za dalje ulaganje u posao. Prednost u plaćanju uvek su davale dobavljačima, radnicama, a za sebe su uzimale tek ako ostane nešto novca.
Dve preduzetnice su učestvovale u brojnim programima podrške, a uzele su i bankarski kredit od 10.000 evra sa kojim su nastavile dalje.
“Kada registrujete preduzeće u Srbiji vi ste posle mesec dana dužni državi. Niko vas ne pita da li ste uspeli da prodate svoj proizvod ili uslugu, obaveze prema državi morate da izmirite. Ukoliko zakasnite sa plaćanjem doprinosa ili poreza u roku od tri dana iz poreske stiže opomena sa već obračunatom kamatom. Nekoliko puta smo pozajmljivale novac i uplaćivale doprinose i to je realnost preduzetništva u Srbiji”, izjavila je Sonja Dakić govoreći o svom poslu ranije za portal Bizlife i podsetila da u Evropi postoje tržišta u kojima država ne opterećuje preduzetnike početnike ni sa kakvim dažbinama, sve dok ne dođu do određenog nivoa zarade.
Natalija Radoja, šefica odseka za informaciono društvo u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, govorila je na panelu o tome koliko državne institucije pomažu razvoj ženskog preduzetništva.
Ove godine, podsetila je, doneta je Strategija za razvoj industrije informacionih tehnologija. "U okviru strategije su predviđeni prioriteti koji se tiču razvoja uspešnih preduzeća, razvoja kadrova, kao i podsticanje IT razvoja u poslovanju. Obuka i dokvalifikacija žena posebno u oblasti IT programa je fokus Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija”, rekla je Radoja.
U godini preduzetništva, Razvojna agencija je dala podršku ženskom preduzetništvu kroz dva programa. Reč je o startapu za žensko preduzetništvo od 100 miliona dinara i programu za razvoj postojećih preduzeća sa 70 miliona dinara, u okviru kog je 15 miliona predviđeno samo za žensko preduzetništvo.
Zoja Kukić iz organizacije “Startit”, koja pomaže razvoj IT zajednice u Srbiji, smatra da je cilj da se osnaži žensko predužetništvo i da za 10 godina ne govorimo o ženskom i muškom preduzetništvu, već da oba budu podjedanko zastupljena.
Muškarci da preuzmu deo "kućnih" poslova
“Nesumnjivo da ne pravi razliku na strukturnom nivou, a upravo tamo je problem. U godini preduzetništva, intenzivirali smo oprobanu metodu podrške kapanjem pipetom. Rezultat ne možemo da očekujemo zato što ne stvaramo uslove u kojima je uspeh moguć”, kaže preduzetnica Sanja Nikolin u razgovoru za Glas Amerike.
Iako se nešto nesporno radi, potrebno je još mnogo toga ako želimo da vidimo trajnu promenu na bolje.
Nikolin takođe pita zbog čega se uopšte pravi razliku između “ženskog” i “muškog” preduzetništva.
“Najviše žena u Srbiji radi u javnom sektoru. To je njihov sasvim racionalan izbor: relativno stabilno radno vreme, relativno visok stepen zaštite, može da se koristi godišnji odmor, nećete ostati bez prihoda ako odete na porodiljsko odsustvo ili bolovanje”, kaže Nikolin.
Međutim, nastavlja, nije tako u preduzetništvu.
“Kao preduzetnica, imala sam 10 slobodnih dana u poslednje dve godine, bez odlaskja na odmor. Skoro uvek radim vikendom. Radni dan mi traje dok ne zaspim. Uvek ima još nešto malo ili nešto hitno da se završi. Preuzete obaveze melju, a gde je vreme koje treba da se posveti prodaji, održavanju komunikacije sa klijentima, razvoju novih proizvoda? Gde je vreme za učenje”, pita Nikolin i podseća da je za većinu žena koje su i majke odlazak na put, obuku ili sastanak van radnog vremena priličan izazov, kako na emotivnom, tako i na organizaciom planu.
U poslovne aktivnost žena mora da ukalkuliše i „kućne“ poslove koji, po pravilu, na nju padaju. Sudeći prema najnovijem istraživanju o upotrebi vremena, više od četiri petine vremena žene troše na te kućne, neplaćene poslove. Istovremeno, ovi poslovi zauzimaju manje od polovine muškog vremena u istom danu.
Potrebno je, smatra ona, uklanjati prepreke koje preduzetnice i preduzetnici, a ne država, vide kao najvažnije, kaže Nikolin i poručuje da posebnu pažnju treba posvetiti obuci, pošto je nedostatak znanja targetiran kao jedan od glavnih problema. Ipak, na listi prioriteta preuzetnika i preduzetnica, ta stavka je tek na četvrtom ili petom mestu.
Ipak, po rečima Sanje Nikolin, ključ za uspeh ženskog preduzetništva nalazi se – kod kuće. „Nema značajnih pomaka sve dok ne počnemo da ulažemo u mere koje doprinose fer raspodeli kućnih poslova, slobodnog i vremena za učenje za muškarce i za žene. Treba da ohrabrimo očeve da budu aktivni roditelji koji su svakodnevno prisutni u životima svoje dece. Treba da razvijamo kulturu u kojoj partneri dele kućne poslove, imovinu, obaveze”.
Nikolin navodi predloge Ženske platforme za razvoj Srbije i kaže da malo vrede sitni podsticaji kada nisu doneti Zakoni o nebankarskom finasiranju, garancijskim šemama, o zanatstvu i socijalnom preduzetništvu. Princip “misli prvo na male” pomenut je u strategiji i tu se stalo, iako mikropreduzeća čine većinu privrede, a žene su uglavnom vlasnice mikro preduzeća ili su prijavljene kao preduzetnice.
Još čekamo na izmene Zakona o privrednim društvima kojima treba definisati pojam preduzetništvo i preduzetnik u duhu evropske prakse. Žene ne učestvuju ravnopravno u kreiranju ekonomske i razvojne politike, Državna pomoć je selektivna, a najmanje je ima u oblastima u kojima žene najviše posluju. Nema adekvatne podrške ravoju zelene ekonomije, nema multisektorskog pristupa ženskom preduzetništvu, podrška je usmerena uglavnom ka početnicima, a malo se izdvaja za preduzeća u razvoju. Nema podrške za drugu šansu. Ima puno priče, ocenjuje Sanja Nikolin za Glas Amerike.