Anskioznost oko učenja, bezvoljnost posle ukidanja mera zbog kovida, teskobe oko društvenih mreža. Istraživanje je pokazalo da je omladina u Americi u krizi, i suočava se sa velikim izazovima po mentalno zdravlje, koji naročito teško padaju tinejdžerkama. Među najznačajnijim podacima: najnoviji izveštaj Centra za kontrolu i prevenciju pokazuje da je skoro 60 odsto američkih devojaka prijavilo konstantnu tugu i beznađe. Tako raspoloženje raste i među dečacima, ali tek polovina njih je pogođena.
Stariji uvek nude teorije o tome šta leži iza toga, ali šta sami tinejdžeri o tome kažu? Da li su društvene mreže uzrok njihove nesreće? Da li su dečaci možda nekako imuniji, ili su deo problema?
Asošijeted pres intervjuisao je pet devojčica u četiri savezne države i objavljuje samo njihova prva imena zbog osetljive prirode ove teme. Tinejdžerke su dale ozbiljne, a ponekad i iznenađujuće odgovore.
"Mnogo smo jake, a prolazimo kroz mnogo mnogo toga", navodi Amelija, koja ima 16 godina i živi u Ilinoisu, voli da peva i želi da bude hirurg. Isto tako boluje od depresije i anksioznosti. Kao 13 odsto američkih srednjoškolki koje su učestvovale u anketi za izveštaj za vladu, ona je preživela pokušaj samoubistva.
Boravak u bolnici nakon pokušaja samoubistva 2020. godine i terapija su joj pomogli. Ali se Amelija suočava sa maltretiranjem, toksičnim prijateljstvima, kao i pretnjama jednog od dečaka iz škole koji joj je rekao da "zaslužuje da bude silovana".
Više od jedne od 10 devojčica kažu da su bile prisiljene na seks, što je, prema Centru za kontrolu bolesti, prvi put povećan broj u vladinim periodičnim anketama. Seksualne pretnje su jedan od tereta sa kojim se suočavaju tinejdžerke.
"Pokušavamo da preživimo u svetu koji želi da nas slomi", kaže Amelija.
Ema, umetnica od 18 godina iz Džordžije, koja ima poremećaj nedostatka pažnje i povremenu depresiju, kaže da joj je fakultet i učenje veliki izvor stresa.
"U poslednje vreme i moji prijatelji i ja smo premoreni od pritisaka iz sveta, ali i socijalnih pitanja i kuda dalje u budućnosti. Sve to se nekako gomila i slama na nama", kaže Ema.
Zoi, koja ima 15 godina, rasla je u Misisipiju, njena stroga samohrana majka mnogo ju je volela, ali je vršila pritisak da mora da bude uspešna u školi i u životu. To osećanje je stalno prati.
"Škola može mnogo da kida živce i da ima uticaja na mentalno zdravlje, da čak, ne možeš da to ni primetiš, sve dok nekako ne udariš u zid", navela je Zoi. Takođe ima probleme sa prijateljima zbog čega je zapala u duboku depresiju, a osećala se i neprijatno, jer je jedino crno dete u razredu.
Nekoliko devojčica rekle su da osećaju društevni pritisak i standarde koji se previše fokusiraju na to kako izgledaju.
"Mnogi ljudi vide ženska i tela devojaka kao seksualna. Previše nam se stvari nameće", navela je Ema.
Pokret #MeToo je počeo kada su ove devojke baš bile mlade, ali je jačao tokom pandemije i one su sada jako svesne neželjenih seksualnih "prednosti". Dečaci su manje svesni, smatraju oni. Devojčice navode da da imaju glupe šale, neprikladne dodire, seksualne pretnje ili konkretno nasilje. Devojčice navode da neželjena pažnja može mnogo da smeta.
"Zaslužujemo da ne budemo seksualni objekti, jer smo samo deca", kaže Amelija,
Saja ima 18 godina u živi u Nju Džersiju, kaže da je svaka devojka koju ona zna imala probleme sa seksualnim uznemiravanjem.
"To je postalno za mene normalno. Kada sama šetaš, kao da se automatski stavljaš u tu osetljivu situaciju, i to je jako tužno. Ne znam kako izgleda šetati sam bez tog straha", navela je ona.
Makena, koja završava srednju školu u Misisipiju navodi da ona i njene drugarice nose široku garderobu da sakriju svoje obline, ali dečaci "i dalje komentarišu, bez ozbira na sve"
Ona je imala depresiju i išla je na terapije i navodi da je odrasla u sredini gde je mentalno zdravlje i dalje stigmatizovano.
"U crnačkoj zajednici nismo ohrabrene da pokazujemo emocije, zbog svega što su prethodne generacije prošle. Očekuju da imamo srca od čelika. Ali ponekad je okej ne biti okej", kaže Makena koja radi sa grupom koja štiti zdravlje tinejdžera.
Socijalne medijske platforme igraju ulogu, pogotovo sa njihovim fokusom na površni izgled i stvaranje utiska da je lako izgledati savršeno. Devojke kažu da je to samo deo problema.
"Društvene mreže su potpuno promenile način na koji razmišljamo i šta o sebi mislimo, na dobar i na loš način", kaže Makena.
Ona je osetila pritisak da bude savršena kada se poredi sa drugima na mrežama. Isto tako prati uticajne osobe na društvenim mrežama koje govore o sopstvenom mentalnom zdravlju i koje prenose poruke da je u redu osećati se tužno i ranjivo.
Devojke su kroz istoriju neproporcionalno bile pogođene depresijom i anksioznošću. Ali takva statistika otkriva činjenicu da su devojke otvorenije da govore o svojim emocijama i osećanjima od dečaka, prema rečima doktorke Hine Talib, koja se specijalista za adolescenciju i portparolka Američke akademije za pedijatriju.
Zoi iz Misisipija, smatra da dečaci moraju da održe "mačo fasadu" i da im je teže da priznaju da imaju strahove i nesigirnosti.
"Mislim da se isto osećaju, samo što mi to ne vidimo", navodi ona.
Istraživanje objavljeno u martu u Žurnalu američke medicinske asocijacije navodi da su 2019, pre pandemije, oko 60 odsto dece koja su primljena u bolnice zbog mentalnog zdravlja činile devojčice. Dekadu ranije, razlika je bila mala. Restrikcije usled kovida 19 dodale su novu dimenziju, akademski i socijalni život odigravao se onlajn, navodi Talib. Neka deca su ušla u pandemiju kao deca, a izašla sa zrelijim telima, socijalno zbunjeni, nesigurni kako da se odnose prema prijateljstvima i vezama. Žive u svetu u kome postoje pucnjave u školama, brzo se menja klima, dešavaju se društvene i političke promene i zabrane kada je u pitanju reproduktivno zdravlje i prava transrodnih osoba.
Izveštaj Centra za kontrolu bolesti, objavljen u februaru, anketirao je tinejdžere u jesen 2021, kada je broj slučajeva zaraženih i preminulih od kovida bio i dalje visok. Drugi podaci i izveštaji dodaju da se mnogi tinejdžeri i dalje bore.
"Pandemija kao procenat u dužini njihovih života je prevelika", kaže Talib. Očekivanja da ih to neće obeležiti, misli da su nerealna.
"To će promeniti celu jednu generaciju", kaže ona.