Američki naučnici su na osnovu genetske baze podataka ustanovili u čemu je razlika između pasa i njihovih divljih rođaka, vukova.
Nova studija pokazuje da su današnja prijateljski raspoložena štenad rezultat generacijama dugog pripitomljavanja vukova… ali i genetike.
“Stupila sam u kontaktu sa Brigit fon Holt, sa Univerziteta Prinston, koja je nedavno otkrila genetsku razliku između pasa i vukova, lociranu na istom mestu kao i kod ljudi kojima je ustanovljen Vilijamsov sindrom”, objašnjaca Monik Udel sa Univerziteta savezne države Oregon.
Viliamsov Sindrom je vrlo retka genetska bolest nastala mutacijom hromozoma 7 koji obuhvata oko 26 gena. Jedna od karakteristika tog retkog sindroma je da su te osobe izuzetno druželjubive i prijateljski nastrojene jer im nedostaje osećaj straha koji drugi pojedinci osećaju u brojnim slučajevima, što je slučaj i u psećem genomu.
Te promene u genima su razlog što su psi evoluirali u mirnije i pitomije životinje čak i od vukova koje su odgojili ljudi.
"U prisnijem kontaktu sa ljudima, za razliku od pasa, vukovi bi prišli na kratko i potom se vratili svom čoporu i divljini. Psi se pak raduju, pozdravljaju, skaču i mašu repom, bez obzira da li im im se na njihovu srdačnost odgovara istom merom ili ne. U nekim slučajevima taj svoj entuzijazam pokazuju i prema nepoznatima a ne samo svojim vlasnicima", kaže Monik Udal.
Studija Monik Udel i Brigit fon Holt objavljena u časopisu Science Advances, potvrđuje da priroda i nega igraju zančajnu ulogu u odanosti i privrženosti čovekovog najboljeg prijatelja.