Priča o podeli Kosova je zaustavila pozitivne efekte koje je Briselski sporazum imao po život ljudi na Kosovu i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a da bi se zaustavilo iseljavanje Srba sa Kosova neophodno je podržati njihovo uključenje u kosovsko društvo i ekonomski omogućiti njihov opstanak, rečeno je između ostalog na predstavlanju izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, "Srpska zajednica na Kosovu: Zamrznuti život u zamrznutom konfliktu".
I Srbi, i Albanci na Kosovu osećaju se napuštenima od međunarodne zajednice, a Srbi bi se osećali mnogo sigurnije na Kosovu ako bi došlo do smirivanja tenzija i ukoliko bi videli ekonomsku perspektivu i šansu da nađu posao, rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora predstavljajući rezultate istraživanja koje je ta organizacija, zajedno sa NVO Aktiv iz severnog dela Kosovske Mitrovice, sprovela među pripadnicima srpske zajednicekrajem 2018. godine, ali i u razgovorima sa Albancima.
Po njenoj oceni Albanci nisu dovoljno fokusirani na suštinsku integraciju srpske zajednice, koja bi se osećala mnogo sigurnije kada bi tenzije između albanskih i srpskih političara splasle. Takođe, najveći izazov za Srbe na Kosovu je prihvatanje kosovskog identiteta i za Srbe bi bilo najbolje kada bi prihvatili kosovske institucije, sa njima sarađivali i učestvovali u njihovom radu.
"Nakon dolaska naprednjaka na vlast, srpska zajednica je stavljena pod kontrolu njihovog političkog ogranka na Kosovu, Srpske liste", koja prvenstveno zastupa interese Beograda i uske lične interese, naglasila je Biserko. "Interese srpske zajednice u suštini ne zastupa niko, niti se iko bavi njihovim održivim opstankom na Kosovu".
Srbi se južno od Ibra osećaju napuštenima i kao taoci Severne Mitrovice, dok na severu vlada pravni vakum u kome se Srbi više plašđe pojenidih Srba nego Albanaca, nastavila je Biserko i naglašava da mnogi Srbi tvrde da se bez Milana Radoičića ne može doneti ni jedna važna odluka, kao ni jedan izbor.
Kako smatra izvršna direktorka HOPS-a Izabela Kisić problem mlade generacije Kosova je i to što ne uče i ne govore jezik "onih drugih" i što međusobno komunikaciraju na engleskom jeziku.
Kao glavni problem, Kisić je navela stanje ekonomije na tim prostorima.
Biserko je obema vladama preporučila da prekinu razgovore o promeni granica, srpskoj vladi je savetovala da prihvati realnost Kosova, a kosovskoj da iskrenije pristupi integraciji srpske zajednice i poboljšanju njihovog života.
Od medija je zatražila da objektivno prate briselski dijalog ukoliko bude nastavljen i da što više približe suštinu tih pregovora srpskoj zajednici, dok je od međunarodne zajednice Biserko traži da snažnije podrži i promoviše vrednosti multietničkog društva.