Nedavni ruski napad na ukrajinske brodove verovatno će biti na vrhu dnevnog reda NATO sastanka ove nedelje, u sklopu traganja Alijanse za snažnim odgovorom na poslednji akt agresije Kremlja na granicama Evrope.
Američki državni sekretar Majk Pompeo planira da se pridruži drugim ministrima na dvodnevnom sastanku u Briselu, koji počinje u utorak. Na sastanku će biti raspravljano i o američkim zahtevima za veće ulaganje u vojsku u zemljama članicama NATO.
Kijev je upozorio da je mogućnost izbijanja pravog rata sa susednom zemljom opasno visoka, pošto je Rusija pucala na ukrajinske brodove prošle nedelje u Azovskom moru i zarobila nekoliko ukrajinskih mornara. Moskva je okrivila Ukrajinu za to i nazvala slučaj "provokacijom".
Prisustvujući cermoniji kojom je obeležena nabavka nove vojne opreme u subotu, ukrajinski predsednik je zatražio od saveznika da istupe.
"Ovo je ogromna pretnja i zajedno, sa našim saveznicima, tragamo za prikladnim odgovorm na nju", rekao je predsednik Ukrajine Petro Porošenko.
Ukrajinski lider želi da NATO pošalje ratne brodove u Azovsko more, koje bi trebalo da se deli između Moskve i Kijeva u skladu sa sporazumom iz 2003. Ukrajina kaže da su ruski ratni brodovi blokirali Kerčki moreuz sa Krima, teritorije koju je Rusija silom anektirala 2014, čime su praktično odsekli ukrajinske crnomorske luke.
NATO je pod pritiskom da oštro odgovori na sastanku ministara spoljnih poslova u utorak. Ali, u svom govoru prošle nedelje, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nije dao naznake da se Alijansa priprema za rizičnu pomorsku konfrontaciju sa Rusijom.
"Pozivamo Rusiju da obezbedi nesmetan pristup ukrajinskim lukama i dozvoli slobodnu plovidbe za Ukrajinu u Azovsko more i kroz Kerčki moreuz", rekao je Stoltenberg novinarima.
Posle incidenta u Azovskom moru, predsednik SAD Donald Tramp otkazao je planirani sastanak sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom na samitu G20.
Tramp je na Tviteru prošle nedelje napisao: "Evropska unija nas godinama koristi, kroz trgovinu i onda ne sprovode svoje vojne obaveze kroz NATO. Stvari se moraju promeniti brzo!"
Uz temu trošenja na vojsku, ministri spoljnih poslova NATO zemalja takođe će raspravljati i ambicijama Ukrajine i Gruzije da se pridruže Alijansi. Gruzijski novoizabrani predsednik Salome Zurabišvili već je zauzela tvrdu liniju prema Rusiji, opisujući je kao "nepredvidivu okupacionu silu", obećavajući da će pogurati zemlju unapred u nameri da se priključi NATO-u.
"Možemo da tražimo i to radimo - članstvo - i to je naš put bez ikakve alternative, ali na tom putu moramo da napravimo mnogo više konkretnih koraka i namera je da budemo zahtevniji partner Evropljanima, kao i našim NATO partnerima", rekla je Zurabišvili novinskoj agenciji Rojters.
Zapad se susreće sa balansiranim držanjem u bavljenju sve nepredvidljivijim Kremljom, kaže analitičar Rusije Nikolas Redman sa Međunarodnog instituta za strategijske studije.
"To je delom zbog eksploatisanja nekih kapaciteta koje zapadne zemlje imaju u cilju sopstvene zaštite. To će zahtevati nove pristupe. To je takođe, mislim, do odluke gde bi tačke mogućeg dijaloga mogle da se postave".
Ministri inostranih poslova takođe bi trebalo da raspravljaju o "Operaciji odlučna podrška" u Avganistanu, u kojoj je angažovano oko 16.000 pripadnika vojski iz 39 NATO i partnerskih zemalja, koje su uključene u obuku i podršku avganistanskim snagama.
