Španija, Irska i Norveška saopštile su u sredu da će priznati palestinsku državu 28. maja, što je korak ka ostvarenju dugotrajne palestinske aspiracije koji je preduzet usred međunarodnog gneva zbog broja poginulih civila i humanitarne krize u Pojasu Gaze nakon ofanzive Izraela.
Gotovo istovremene odluke dve članice Evropske unije i Norveške, mogle bi da pojačaju “zamah” za priznavanje palestinske države i kod drugih zemalja EU i da podstaknu dalje korake u Ujedinjenim nacijama, produbljujući izolaciju Izraela.
Trenutno, sedam od 27 članica Evropske unije zvanično priznaje palestinsku državu. Pet od njih su bivše zemlje istočnog bloka, kao i Kipar. Švedska je najavila priznanje 2014.
Češka, članica EU, kaže da se odluka o priznanju palestinske države koju je donela tadašnja Čehoslovačka 1988. godine - čiji je ona tada bila deo - ne odnosi na modernu državu. Slovačka do sada nije saopštila da li njen deo tog priznanja i dalje stoji.
Članice EU Malta i Slovenija najavile su da bi mogle da slede njihov primer.
Oko 140 od oko 190 zemalja zastupljenih u UN već je priznalo palestinsku državu.
Evo kako i zašto nova evropska priznanja mogu da budu važna.
Zašto je to važno?
Plan UN o podeli iz 1947. godine zahtevao je stvaranje jevrejske i palestinske države. Palestinci i arapski svet su ga odbili jer bi im dao manje od polovine teritorije, iako Palestinci čine dve trećine stanovništva.
Arapsko-izraelski rat sledeće godine doneo je Izraelu još više teritorije, kao i Jordanu kontrolu nad Zapadnom obalom i istočnim Jerusalimom, a Egiptu nad Gazom.
U Šestodnevnom ratu 1967, u kojem je pobedio vojske pet arapskih zemalja, Izrael je zauzeo sve tri teritorije, a decenije mirovnih pregovora su propale.
Sjedinjene Države, Britanija i druge zapadne zemlje podržale su ideju nezavisne palestinske države koja postoji uz Izrael kao rešenje za najduži sukob na Bliskom istoku, ali insistiraju da palestinska državnost treba da bude rezultat direktnih pregovora, kakvih nije bilo od 2009.
Iako zemlje EU i Norveška neće priznati postojeću državu, već samo mogućnost da postoji, ova simbolika pomaže da se poboljša međunarodni položaj Palestinaca i stvara veći pritisak na Izrael da otvori pregovore o okončanju rata.
Takođe, ovaj potez daje dodatnu važnost pitanju Bliskog istoka uoči izbora za Evropski parlament 6. i 9. juna.
Zašto sada?
Diplomatski pritisak na Izrael je rastao kako se borbe sa Hamasom proteže u osmi mesec. Generalna skupština UN je 11. maja sa značajnom većinom izglasala da se Palestini daju nova "prava i privilegije" u znak sve veće međunarodne podrške glasanju o punopravnom članstvu. Palestinske vlasti trenutno imaju status posmatrača.
Lideri Španije, Irske, Malte i Slovenije izjavili su u martu da razmatraju priznavanje palestinske države kao "pozitivan doprinos" okončanju rata.
Španski premijer Pedro Sančez rekao je u sredu: „Ovo priznanje nije protiv bilo koga, nije protiv izraelskog naroda“, rekao je on. „To je čin u korist mira, pravde i moralne doslednosti”.
Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde rekao je za Asošijeted pres da, iako je zemlja decenijama podržavala uspostavljanje palestinske države, priznanje je "karta na koju možete jednom da igrate".
Nekada smo mislili da će priznanje doći na kraju procesa“, rekao je on. „Sada smo shvatili da priznanje treba da dođe kao podsticaj, kao jačanje procesa”.
Koje su posledice priznanja?
Dok su desetine zemalja priznale palestinsku državu, nijedna od najvećih zapadnih sila to nije učinila, i nejasno je koliko bi na to pitanje moglo da utiče odluka ove tri države o priznanju.
Uprkos tome, njihovo priznanje bi označilo značajan uspeh za Palestince, koji veruju da to daje međunarodni legitimitet njihovoj borbi. Norveška je rekla da će predstavništvo za Palestinu postati ambasada, ali nije jasno šta će da urade Irska i Španija.
Malo šta će sepromeniti na terenu u kratkom roku. Mirovni pregovori su u zastoju, a izraelska desničarska vlada izričito je protiv palestinske državnosti.
Kakav je odgovor Izraela?
Izrael je brzo reagovao u sredu opozivom ambasadora u Irskoj, Norveškoj i Španiji.
Izraelska vlada kritikuje stavove o nezavisnosti Palestine kao "nagradu" za napad Hamasa 7. oktobra na južni Izrael u kojem je ubijeno 1.200 ljudi i oteto oko 250. Odbacuje bilo kakav potez koji daje međunarodnu legimitinost Palestincima.
Koraci poput onih koje su u sredu preduzele tri evropske zemlje će ojačati palestinsku poziciju i potkopati pregovarački proces, smatra Izrael, insistirajući da sva pitanja treba rešavati pregovorima.
Izrael često odgovara na odluke stranih zemalja za koje se smatra da su protiv njegovih interesa tako što poziva ambasadore tih zemalja i takođe kažnjava Palestince merama kao što je zamrzavanje transfera sredstava od poreza palestinskoj samoupravi koja već ima problem sa nedostatkom novca.
Hamas je organizacija koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku.
Ko priznaje palestinsku državu?
Oko 140 zemalja je već priznalo palestinsku državu, što je više od dve trećine članica Ujedinjenih nacija.
Neke velike sile nagovestile su da se njihov stav možda menja usred negodovanja zbog posledica izraelske ofanzive u Gazi, u kojoj je ubijeno više od 35.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja Gaze koje kontroliše Hamas i koje ne pravi razliku između civila i boraca kada objavljuje podatke.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da ne može da bude priznanja palestinske države dok je Hamas u Gazi, ali da bi to moglo da se desi dok su u toku pregovori Izraela sa palestinskim liderima.
Francuska je nagovestila da nije spremna da se pridruži drugim zemljama u priznavanju palestinske države, čak i ako se u principu ne protivi toj ideji.
Francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne, u komentarima koje je prenelo njegovo ministarstvo nakon sastanka iza zatvorenih vrata sa izraelskim kolegom u sredu, rekao je da priznavanje palestinske države mora da bude "korisno" u putu ka dve države i dodao da ako se to učini sada, neće imati istinskog uticaja na postizanje tog cilja.
