Nesiguran pristup pijaćoj vodi jedan je od najvećih svetskih problema – kaže se u proceni svetskih opasnosti koju su američke obaveštajne agencije podnele Kongresu početkom marta. Nestašice vode, sve veća zagađenost, poplave i klimatske promene mogu da izazovu nestabilnosti, kako unutar pojedinačnih zemalja tako i među zemljama.
Ograda od bodljikave žice deli obradive površine Indije i Pakistana, dva nuklearno naoružana suseda sa istorijom žestokih sukoba. Ali vode koje ih navodnjavaju ne znaju za granice. Sliv reke Inda zahvata obe zemlje i obe se oslanjaju na taj sliv za navodnjavanje, pijaću vodu i hidrocentrale. Većina njihovih sporova oko vode završila se rukovanjem, a ne nasiljem, zahvaljujući sporazumu iz 1960. – kaže stručnjak za ekološku bezbednost, u vašingtonskom Stimson centru, Dejvid Mikel.
“Sporazum o vodama reke Ind potpisan je zahvaljujući shvatanju dve strane kakve bi posledice nastale ako se ne bi sporazumele o upravljanju rekom koja prelazi njihove granice”, kaže Mikel.
Ali to upravljanje moglo bi narednih godina da postane problematično jer u obe zemlje rastu potrebe za hranom, vodom i energijom, dok količina vode u slivu ne raste. Mikel kaže da se to ne događa samo u Južnoj Aziji.
“Neprestano se sudaramo sa ograničenošću raspoloživih vodenih resursa, u mnogim delovim sveta”, kaže Mikel.
Planovi za izgradnju 12 brana na reci Mekong, u Jugoistočnoj Aziji, zabrinjavaju ljude čija polja i ribnjaci zavise od nje. Prava na korišćenje reka i podzemnih voda često su izvor sukoba u Podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku. Zajedničko korišćenje tih resursa biće sve veći problem kako klimatske promene budu menjale sezone sa padavinama, jer će biti i dobitnika i gubitnika. Ali to nije sve, kaže Dejvid Mikel.
“Klimatske promene nisu jedino pa čak ni najvažnije pitanje u vezi sa vodom u neposrednoj budućnosti. Rast stanovništva je ono što će najteže opteretiti vodene resurse narednih par decenija”, kaže Mikel.
Veće stanovništvo znači i veću potražnju ali i veće zagađenje. Mikel kaže da će potražnja rasti čak i za zagađenom vodom.
“Nedostatak vode i velike potrebe često će primoravati ljude da koriste zagađenu vodu, što će veoma negativno uticati na zdravlje stanovništva”, kaže Mikel.
Bolesti koje se šire zagađenom vodom svake godine koštaju Indiju 6 odsto njenog bruto nacionalnog proizvoda. Iako sve te nevolje povećavaju opasnost od konflikata zbog vode Mikel kaže da ratovi nisu neizbežni.
“Kolač koji treba podeliti znatno raste sa povećanjem saradnje. Čak i one zemlje koje su često u sukobu shvataju to”, kaže Mikel.
Mikel kaže kako se nada budućnosti sa više rukovanja i manje ratova oko vode.
Ograda od bodljikave žice deli obradive površine Indije i Pakistana, dva nuklearno naoružana suseda sa istorijom žestokih sukoba. Ali vode koje ih navodnjavaju ne znaju za granice. Sliv reke Inda zahvata obe zemlje i obe se oslanjaju na taj sliv za navodnjavanje, pijaću vodu i hidrocentrale. Većina njihovih sporova oko vode završila se rukovanjem, a ne nasiljem, zahvaljujući sporazumu iz 1960. – kaže stručnjak za ekološku bezbednost, u vašingtonskom Stimson centru, Dejvid Mikel.
“Sporazum o vodama reke Ind potpisan je zahvaljujući shvatanju dve strane kakve bi posledice nastale ako se ne bi sporazumele o upravljanju rekom koja prelazi njihove granice”, kaže Mikel.
Ali to upravljanje moglo bi narednih godina da postane problematično jer u obe zemlje rastu potrebe za hranom, vodom i energijom, dok količina vode u slivu ne raste. Mikel kaže da se to ne događa samo u Južnoj Aziji.
“Neprestano se sudaramo sa ograničenošću raspoloživih vodenih resursa, u mnogim delovim sveta”, kaže Mikel.
Planovi za izgradnju 12 brana na reci Mekong, u Jugoistočnoj Aziji, zabrinjavaju ljude čija polja i ribnjaci zavise od nje. Prava na korišćenje reka i podzemnih voda često su izvor sukoba u Podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku. Zajedničko korišćenje tih resursa biće sve veći problem kako klimatske promene budu menjale sezone sa padavinama, jer će biti i dobitnika i gubitnika. Ali to nije sve, kaže Dejvid Mikel.
“Klimatske promene nisu jedino pa čak ni najvažnije pitanje u vezi sa vodom u neposrednoj budućnosti. Rast stanovništva je ono što će najteže opteretiti vodene resurse narednih par decenija”, kaže Mikel.
Veće stanovništvo znači i veću potražnju ali i veće zagađenje. Mikel kaže da će potražnja rasti čak i za zagađenom vodom.
“Nedostatak vode i velike potrebe često će primoravati ljude da koriste zagađenu vodu, što će veoma negativno uticati na zdravlje stanovništva”, kaže Mikel.
Bolesti koje se šire zagađenom vodom svake godine koštaju Indiju 6 odsto njenog bruto nacionalnog proizvoda. Iako sve te nevolje povećavaju opasnost od konflikata zbog vode Mikel kaže da ratovi nisu neizbežni.
“Kolač koji treba podeliti znatno raste sa povećanjem saradnje. Čak i one zemlje koje su često u sukobu shvataju to”, kaže Mikel.
Mikel kaže kako se nada budućnosti sa više rukovanja i manje ratova oko vode.