I Crna Gora i Srbija danas su dobile izuzetno dobru vest i veliki podsticaj u svojim evropskim aspiracijama, kaže u ekskluzivnom razgovoru za naš program Dejmon Vilson, izvršni potpredsednik Atlantskog saveta.
Vilson smatra da je Crna Gora na dobrom putu da, posle Hrvatske, postane sledeća zemlja Zapadnog Balkana u članstvu Evropske unije.
„Mislim da je Crna Gora danas dobila veliki podsticaj zahvaljujući izveštaju Evropske komisije. Vremenski trenutak nije mogao da bude povoljniji. Premijer Crne Gore je u Vašingtonu, gde je imao priliku da se fokusira na NATO aspiracije. Juče je imao veoma dobar razgovor sa potpredsednikom Bajdenom, i kada se pogleda napredak koji je načinjen u približavanju NATO-u, uz današnji izveštaj EU, to sve jasno pokazuje koliko je daleko Crna Gora dospela u kratkom periodu, pet godina od proglašenja nezavisnosti. Sada se veoma približila ulasku u EU, i mislim da je u dobroj poziciji da postane sledeća članica EU, posle Hrvatske.“
Vilson smatra da će preporuka Evropske komisije pozitivno uticati i na približavanje Crne Gore NATO-u.
„To su dva odvojena puta ali utiču jedan na drugi. Crnoj Gori predstoji još mnogo posla ali njene vlasti to znaju - da imaju još posla u borbi protiv korupcije, i sprovodjenju vladavine zakona. Ali u procesu približavanja NATO-u, i procesu evropske integracije, što se pokazalo i u današnjoj preporuci Evropske komisije, vidimo Crnu Goru koja se direktno suočava sa izazovima i sistematski ih rešava i napreduje. Ovaj izveštaj će, tako dati vetar u jedra Crnoj Gori na putu ka NATO-u, kao i samit u Čikagu idućeg maja. Ona možda nije spremna za članstvo danas, ali je na putu koji će je dovesti tamo.“
Kada je reč o Srbiji, Vilson konstatuje da je ostvarila veliki tehnički napredak na putu ka EU, ali da je opterećuje političko pitanje Kosova.
„Ovo je sjajna vest za Srbiju. Srbiji je mesto u Evropi, i mislim da većina gradjana Srbije to zna, oseća i želi. Mislim da izveštaj, medjutim, pokazuje da je Srbija spremna u tehničkom smislu, načinila je veliki napredak u pogledu detalja vezanih za kandidaturu. S druge strane je veoma jasno da Srbija politički još nije spremna, Beograd se i dalje suočava sa izborom - da li je spreman da se posveti pridruženju modernoj Evropi, uz predanost demokratiji slobodnih tržišta, vladavini zakona, i da to bude fokus njegove politike. Prijem u EU nije ležeran poduhvat, to je izuzetno ozbiljna obaveza i iziskuje punu energiju i predanost ne samo vlade nego i gradjanskog društva i političke klase. Nažalost, proteklih nedelja smo videli da pitanje Kosova i dalje ostaje kao smetnja i sputava napredak Srbije, tako da tu stoji još mnogo izazova.“
Vilson smatra da podela Kosova nije konstruktivna ideja, te da Srbija mora da se okrene budućnosti prosperiteta i demokratije, gde granice nisu ni značajne, u kontekstu proširene Evropske unije.